Kad god se organizuju svesrpski sabori i zajednička zasedanja „srpskih“ skupština, znajte da smo u kanalu. Znali smo mi to, doduše, i bez najave Velikog svesrpskog/vaskršnjeg/đurđevdanskog sabora, koju su nam preko „Oskarovog“ Instagram naloga upriličili on, njegov brat od tetke i njihov kućni ljubimac.
Vreme je, opet, dakle, za kontramiting, sad, kada smo zaboravili kišu koja je rasterala naprednjake s prethodnog, ali i kada je stroga disciplina zavedena u njihovim redovima, masovnim selidbama iz grada u grad, koje još uvek traju.
Kao što rekoh, kanal. A kako to znam? Pa, istorija nas tome uči. Da li se neko seća kakva je bila 1993. ili ste ipak tu godinu potisnuli iz svog sećanja, a ako se niste tada još ni rodili, blago vama.
Tu sam zato ja, da vas podsetim da je baš u toj, jednoj od nekoliko najgorih godina koje smo proživeli devedesetih, održan kermez zvani zajedničko zasedanje skupštine Srbije, Republike Srpske i Republike Srpske Krajine.
Tada je to bilo u sklopu Miloševićeve politike „Kao jesam za Vens-Ovenov mirovni plan, ali prekodrinski Srbi kao nisu, pa se kao foliramo da ujedinjeni kao donosimo neke bitne zajedničke odluke, a vi se ložite, dok vas Jezda i Dafina pljačkaju.“
A? Liči? Sada su aktuelni neki drugi planovi i sporazumi, „Oskar“ (ovog puta on vas lično pljačka) najavio je da ćemo do međunarodnih sporazuma dolaziti pod primenom sile, a idu i lokalni izbori od kojih zavisi mnogo više od lokalne vlasti.
Srećom, plamičak za loženje gorucka. Održao se dovoljno da skupštine Republike Srbije i bosanskohercegovačkog entiteta pod nazivom Republika Srpska (poslanici iz Republike Srpske Krajine opravdano su odsutni), a pod pokroviteljstvom verskog kulta pod vođstvom brata od tetke, održe zajednicu vaskršnju/đurđevdansku sednicu, na kojoj će biti donesene jako bitne odluke.
Sama zajednička sednica, zbog kvaliteta oba parlamenta, nije bila dovoljna, pa su je metnuli pod skute „svesrpskog vaskršnjeg sabora“, na kome će se svi pravi Srbi okupiti, da jedu, piju i glume kako većaju šta nam je činiti. Evo već sada mi je muka.
Još više mi je muka kada znam da ćemo na Veliki petak, uoči svesrpskog/vaskršnjeg vikend-loženja obeležiti godinu dana od masovnog ubistva u OOŠ „Vladislav Ribnikar“, te Duboni i Malom Orašju, dan kasnije.
A vi? Da li ćete da se ložite, ili će vam biti muka, ili ćete iskoristiti mini prvomajski-uskršnji svesrpski raspust, koji se ove godine tako zgodno namestio, da vas naprosto tera, zajedno sa vaskršnjim loženjem i zlokobnim godišnjicama, da odete nekud, gde je lepo i gde možete da nabijete glavu u pesak.
Pa, ovo poslednje, naravno! Samo će plaćenici i ucenjeni ići na svesrpski/uskršnji/đurđevdanski igrokaz, samo budale će se na to ložiti, a o „Ribnikaru“, Duboni i Malom Orašju ne želite da mislite. Nisu se desili vama.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.