Sveti Sid Vicious

Bio je drugi i poslednji basista pank meteora Seks Pistols, a nadimak je dobio po hrčku Džona Lidona (Džoni Roten, pevač Seks Pistolsa), koji se zvao Sid, pa kad je jednom prilikom ujeo Ričija, ovaj je zaključio: „Baš je vicious (prevod: nevaljao, pokvaren, opak, rđav, poročan, grešan, zloban) ovaj hrčak“, a vispreni Roten je ovu izjavu pretvorio u umetničko ime svog prijatelja, koji će u grupi zameniti Glena Metloka, pre svega, jer Metlok nije bio dovoljno panker.

A Sid Vicious (namerno koristim original, jer se naši lektori muče sa Višs i Višouz), koji je dve godine ranije nosio kratku kosu i majicu sa Dejvidom Bouvijem, postao je definicija panka.

Uletevši u bend, arčio je svoj novi identitet do kraja.

Zasenio je dotad nezasenivog Rotena, a samim tim i ostatak benda, u kom je jedino Pol Kuk (bubnjar) mogao proći kao normalan, za razliku od svog najboljeg drugara gitariste Stiva Džonsa, koji nije toliko bio u centru pažnje, koliko je bio ozbiljno poremećen (pročitajte njegovu autobiografiju).

Publika je dolazila na koncerte da vidi šta će sledeće Sid uraditi, što je ovaj jedva dočekao.

Pljuvao je prisutne, tukao se sa publikom, sekao se žiletima, polomljenim flašama i noževima, mrštio se i krivio usta, dajući sve od sebe da bude najzajebaniji mogući Sid.

Nensi Spandžen, Amerikanka koja je svratila u Englesku da se malo druži sa tamošnjim pankerima, inače „droljetina i narkomanka“, tako tvrdi ostatak Pistolsa, navukla ga je na heroin, a Sid je i u to uleteo glavačke.

Sidova popularnost, mržnja između Džonija Rotena s jedne i menadžera benda Malkolma Meklarena, Stiva Džonsa i Pola Kuka s druge strane – i bend se raspao.

Ubrzo se i Sid raspao.

Najpre je, 12. oktobra, 1978, u Njujorku ubijena Nensi Spandžen.

Sid je bio optužen za ovaj zločin, ali, brate, to je samo jedna od onih stvari koje se dešavaju narkomanima.

Narkomanima se dešava i da overe, a smrtonosnu dozu heroina, na jučerašnji dan, 1979, Sidu je, prema navodima istraživačkih novinara, kupila i ubrizgala njegova majka.

Rođen desetog maja, 1957, u Londonu, umro drugog februara, 1979, u Njujorku.

Svi članovi benda su se u autobiografijama posrali po njemu.

Džabe.

Sid je svojim teranjem u kurac celog sveta milione mladih naučio šta znači biti samome sebi gazda, čak i ako se gazda odluči na samouništenje.

Ova nikada pre i kasnije viđena sloboda, tačnije Sidova smrt, kod nas se obeležava kao Sidovdan.

Ne znam da li se i dalje negde u Beogradu slavi Sidovdan, znam samo da ga jedni drugima svake godine čestitamo.

Slava mu i hvala na tome što me je naučio kako da jebem majku svima, ali da ipak ne uzimam heroin.