Tito iz „Zone sumraka“

Neke odlike vlasti su. međutim, tada podsećale na titoizam – dokle god ne kritikuješ „vrhovnog komandanta“ (ha!), možeš da (pre)živiš.

Kao i kod Tita, rok muzičari su tretirani kao zabavljači lišeni bunta, ali ovog puta ne zbog ljubavi prema „Ljubičici beloj“, već zato što je jezik za zubima jedini način da se nađeš na nekom od trista budžetskih vukojebinskih festivala.

Dok je u SFRJ kult Titove ličnosti crpljen iz realne snage ličnosti, Njegova Niskost, dakle, kult svoje ličnosti neguje korupcijom, koja se, osim u popišanim rokerima, ogleda u astronomskim ciframa kojima nagrađuje srpske sportiste kada osvoje neku medalju i crkavici koju iz helikoptera deli sirotinskim hordamai.

Ko ga kritikuje, ne može da živi. Tačnije, može, ali pod neprekidnim napadima, pretnjama, ucenama i iživljavanjem državnih organa.

Original je, poput njegove neslavne kopije, voleo da se slika i drži govore. To, ipak, nije radio svaki dan.Slikao se u luksuznom vozu, na luksuznoj jahti i po egzotičnim destinacijama.

Ovaj se slika u luksuznom duksu, luksuznim patikama i skoro svaki dan je na televiziji. Onoga je narod rado dočekivao mašući papirnatim zastavicama, a ovome beže sa mitinga, na koji su silom dovučeni, čim počne jača kiša.

Ono po čemu se Tito zaista isticao je spoljna politika. Bio je jedan od vođa „Nesvrstanih“, lider tzv. slobodnog sveta, koji snagom svog autoriteta balansira između SAD i SSSR, pošto je prethodno, 1948, izveo istorijski potez, rekavši „Ne“ Staljinu.

Njegova Niskost pokušava nešto slično. On, doduše, nije izveo nikakav istorijski potez. Svoje balansiranje između istoka i zapada zasniva, reklo bi se, na neprekidnom laganju, pa kome prvom pukne film. Posle ruske agresije na Ukrajinu, ova taktika je naročito došla do izražaja.

Lupetajući kako radi u interesu srpskog naroda, Njegova Niskost ide po belom svetu i laže. Da li, međutim, on zaista laže i jednu i drugu stranu?

Pogledajmo njegove najnovije diplomatske poduhvate. Najpre se ljubio i grlio sa Orbanom, Erdoganom i Dodikom, na samitu autokrata u Budimšpešti, da bi se potom hladno rukovao sa Zelenskim, u Atini.

U Grčkoj su se lideri EU trudili da lidere ponirućeg zapadnog Balkana nekako održe na evropskom putu, a naš marginalac se puvao kako je, zahvaljujući njemu, iz završne deklaracije izbačeno pominjanje sankcija Ruskoj Federaciji. Ovo su odmah preneli vodeći ruski mediji.

U danima kada se po Srbiji i Rusiji šepure grafiti „Kad se vojska na Kosovo vrati“, jasno je da Titov srpski falsifikat ne balansira između istoka i zapada. On igra za Putina.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.