Toma Mona u samoposluzi

Jedenje sendviča sa parizerom za njega je bilo novo i gotovo natprirodno iskustvo, posle kojeg je spavao gotovo dva meseca. Kad se probudio, pomislio je: „Uf, dobro je, živ sam.“ Pogledao se u ogledalo i hitno ošišao brkove i obrve. Dok je sekao nokte zlatnom grickalicom, nešto mu nije dalo mira. Osetio je neodoljivu potrebu da ponovo ode na to čarobno mesto, u tu… samoposlugu.

Iskrao se iz svog dvorca, seo u skupoceni mercedes, u navigaciju upisao „samoposluga“ i izašlo mu je sto sedamdeset rezultata. Nije hteo baš puno da luta, mama i tata su ga oduvek upozoravali na golog čiku iz šume, zle čike iz crnog BMW-a i najgore moguće čike koje se kreću kolovozom umesto trotoarom i duvaju u pištaljke i vuvuzele.

Nije hteo sam pred sobom da ispadne kukavica, pa nije otišao u najbližu samoposlugu, niti u narednu, nego čak u treću po daljini, onu koja se nalazila celih 750 metara od njegovog toplog kreveta i plišanih drugara koji su ga štitili od ružnih snova. Parkirao se iza ćoška, ne samo da bi bio što anonimniji, već i da mu neko od siromašnih zlobnika koji se ovde snabdevaju ne izgrebe kola.

Prišao je vratima, a ona su se sama otvorila. Hm, kao u mom sedmom letnjikovcu, pomisli Toma. Ovo nisam primetio prvi put. Naravno da nisam, pored tolikih kamera i pomagača i onog Malog. Taj je delovao kao da je već nekada bio u samoposluzi, toliko je bio opušten da je na kasi uzeo nešto što se zove „žvake“. Dripac. Plagijator. Dobro, nema veze, ne bira čovek s kim krade, pardon, radi.

Krenuo je Toma u dubinu tog neobičnog sveta, mimoišao se sa dve ljutite starice i jednim očigledno šenulim dedom. Svi su nosili crvene korpe. Jao, da, korpa. Da li smo Mali i ja nosili korpe onomad? Mora da jesmo? A možda i nismo? Moram da proverim na Jutjubu. Prokletstvo, taj video nije u prvih dvesta, a uporno ukucavam „Toma Mona najveći car“.

Dobro, ovo što kupujem ionako ne može da stane u korpu, koja deluje izuzetno nehigijenski, kad se uzme u obzir ko je nosi. „Izvinite, gde ovde držite audi kvatro“, upitao je Toma žensku osobu koja je stajala nasmejana pored polica punih nečega na čemu piše „mleko“. Navikao je Toma da se žene skamene od njegove lepote, ali ovo je već bilo nevaspitano. „Gde držite audi!?“, ponovio je nešto glasnije.

„Gauda ti je pravo pa desno“, prepala ga je oniža gospođa sa keceljom, „To sa čime pričaš je reklama za topljeni sir. Pobego iz Drajzerove, a? E, deco moja…“

Tomi nije preostalo ništa drugo osim da se vrišteći da u bekstvo.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.