Trovačnica

Uf, kada upeče zvezda, a vi zagnjurite u breskvu iz frižidera, a? Bolje je nego sladoled sa karagenanom.

Ili na jesen, kada dođu šljive, onako sočne, slatke, spolja lila, a iznutra žute, kao na posteru „DSS: Zrelo je“, iz 1992.

Njama njama. Za velike i za male, tu su čuvene srpske voćke, lepe i zdrave, najbolje na svetu. Tako mi, makar, sebe ložimo.

Prvog septembra objavljeno je da su srpske šljive vraćene sa hrvatske granice, zbog prisustva pesticida hlorpirifos, koji je zabranjen u Evropskoj uniji.

Nekoliko nedelja ranije, sa hrvatske su granice vraćene srpske breskve naprskane hlorpirifosom.

I šljive i breskve, imajući u vidu (afla)toksičnu besvest koja vlada u Srbiji, verovatno su završile u srpskim piljarama, na srpskim trpezama, u srpskim stomacima i srpskim krvotocima.

Šta je hlorpirifos? To je pesticid iz grupe organskih fosfata, koji služi da ubija gamad, poput crva i buba. Patentiran je 1966, od kada je bio u širokoj upotrebi.

Svetska zdravstvena organizacija je 1999. proglasila hlorpirifos umereno opasnim za ljude.

Prva ga je, 2016, zabranila Velika Britanija, EU 2020, a 2021. je najavljena potpuna zabrana i u SAD.

A zašto? Dok na odrasle ima relativno mali uticaj (veće unete količine mogu da izazovu „samo“ miokarditis, a redovno udisanje jedan je od potencijalnih uzročnika raka pluća), na decu, a naročito na novorođenčad, ovaj otrov deluje daleko štetnije.

On napada nervni sistem i smatra se odgovornim za nervna oštećenja, smetnje u mentalnom razvoju, pojavu autizma i smanjenje koeficijenta inteligencije.

Kad sledeći put srpskoj trudnici kažete uzmi jabukicu, imajte u vidu da je jabukica verovatno naprskana hlorpirifosom.

Nauka je utvrdila da ovaj pesticid, kroz krvotok trudnice, prelazi na plod, kome može načiniti znatnu štetu.

Srećom, država pažljivo prati sadržaj hlorpirofosa u namirnicama.

Nažalost, prethodna rečenica je neistinita.

Štaviše, prema informacijama koje posedujem, Ministarstvo poljoprivrede ga je ove godine uvezlo, radi prskanja šećerne repe.

Srbija je poznata i po tome da se u nju uvozi smrznuto mesište kome je u civilizovanom svetu istekao rok trajanja. Ovaj rok je u Srbiji nešto duži, pa se stoga na prodaji mesnog otpada mlati lepa kinta.

Kada se jednom u EU susretnete sa kvalitetnim i jeftinim namirnicama strogo kontrolisanog porekla, uviđate da su bajke o srpskom voću i povrću zaista samo bajke.

Kontrola kvaliteta prehrambenih proizvoda u Srbiji je na takvom nivou da je, posle kupovine sirovog voća i povrća, najbolje pomoliti se.

Da bi se pesticidi odstranili iz voća na koje ste se nameračili, potrebno ga je najpre oljuštiti, a zatim prati otprilike 45 minuta.

Hm.

Možda je, ipak, najbolje odustati od bilo kakvog jela.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.