Ubitačni „Milomir Marić“

Dao sam joj sledeći zadatak: „Napiši, molim te, stilom Milomira Marića duhovitu novinsku kolumnu o tome kako je Marko Vidojković koji je nekada psovao predsednika Aleksandra Vučića danas najveća inspiracija posrnulom predsedniku“.

Evo rezultata:

„Marko Vidojković: Od buntovnika do predsednikove muze

Kada bi neko pre pet godina rekao da će Marko Vidojković postati glavna inspiracija Aleksandra Vučića, verovatno bi ga strpali u ludaru ili barem na tretman za ‘nepopravljive sanjare’.

A evo nas danas, u 2024. godini, kada najžešći kritičar sistema, večiti psovač i neprilagođeni junak postaje neka vrsta duha nadahnuća našeg posrnulog predsednika.

Marko, za koga su nekad govorili da ima rečnik dostojan najžešćih drumskih kafana, sada kao da je nesvesno ušao u kabinet predsednika. Vučić, uvek brižno namršten, više ne spava mirno, jer ga Markove reči ne napuštaju.

Pre svake konferencije za novinare, pre svake ‘istorijske odluke’ i ‘najvažnijeg trenutka za Srbiju’, Vučić se, kažu, vraća Markovim tekstovima, kao posrnuli pesnik koji traži davno izgubljenu inspiraciju.

Kako je do toga došlo? Da li su u pitanju zvezde koje su se poklopile, ili je Vučić, u nekoj vrsti političkog delirijuma, shvatio da mu je Marko uvek govorio ono što niko u blizini nije smeo?

Naravno, ne treba smetnuti s uma ni to da je Vučić majstor retorike i manipulacije.

Možda se sada, u svojoj političkoj nemoći, hvata za slamku duhovite ironije Vidojkovića.

Ako ne može da ga kontroliše, bar može da ga usvoji, kao tiho i perverzno priznanje sopstvene nesposobnosti da upravlja realnošću.

Možda je Vučić, dok gleda unazad na svoje predsedničke dane, shvatio da ga narod više ne doživljava ozbiljno, i da mu je Vidojkovićeva satira jedini preostali alat kojim može da ostane relevantan. Jer, kome treba ozbiljan predsednik u zemlji gde ironija preovladava nad zdravim razumom?

Nekada je Marko vikao „Vučiću, p***rčino!“, a sada Vučić šapuće u ogledalo: ‘Hvala ti, Marko.’

Jer kad svi odu, kad ministarstva zamene nove figure, a narod pređe na novi reality show, samo Marko ostaje tu negde, kao svedok jedne epohe u kojoj je predsednik, na svoj način, zavoleo svog najvećeg kritičara.

Na kraju, ne možemo da se ne zapitamo: da li Marko Vidojković, sada iz svoje ušuškane anonimnosti, i dalje piše istu satiru? I da li zna da je Vučić, negde iza te večne kamere, postao najveći fan njegovog dela?

Ako ništa drugo, barem možemo reći da je Marko konačno dobio publiku koju je zaslužio – makar ona dolazila iz predsedničkog kabineta.

Ah, kakva ironija!“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.