Unapred dobijena bitka?

Ovaj komentar skupo me je stajao.

Ispostavilo se da se ceo vidojkovićevski deo familije čvrsto opredelio za DJB, te se nerado sećam jednog porodičnog ručka na kom sam bio predmet zajebavanja, u uobičajenom vidojkovićevskom maniru „mi smo najpametniji, a ti si glup“.

Tog proleća jedino je strina ostala verni glasač DS, a njih barem šestoro glasalo je za DJB.

Tašta mog brata od strica nalupala mi je šamare (da, da) na jednom protestu „Dosta je bilo“ zbog skrnavljenja Raduleta.

Ovo mi je ostalo kao ožiljak, pa me tako i danas mnogi razočarano pitaju: „A što si bio protiv Raduleta?“

Nisam bio protiv Raduleta, samo mi se nije svidelo to što je bio Vučićev ministar.

Nikome nisam govorio kako da glasa, i kad su me maltretirali da glasam za DJB, ponavljao sam: „Neću. Bio je Vučićev ministar.“

To je demokratija.

Idiot ima pravo da bude idiot.

Ja imam pravo da mu ukažem na to da je idiot.

Danas, na porodičnim ručkovima Raduleta niko ne pominje.

Nešto slično desilo se sa Zdravkom Ponošem posle mog teksta „Unapred izgubljena bitka?“

Optužen sam da mutim vodu, širim defetizam i rušim jedinstvo opozicije.

Neverovatno, ista ona ekipa koja se onomad napalila na Raduleta, sad se na keca napalila na Ponoša.

Zapanjujuće je koliko glupih ljudi ima na „našoj strani“, pa moram da podsetim da se sve što sam napisao, od čega ni reč protiv Ponoša, odnosilo na način na koji je kandidovan.

Umesto da se general pojavio zajedničkim saopštenjem, kao rezultat čvrstog koalicionog dogovora, on se pojavio kako se pojavio, a onda su se predviđanja iz pomenutog teksta obistinila: jedna po jedna članica koalicije, nevoljno, tesnom većinom i uz zavrtanje ruke, zaključile su: „Pa, dobro ‘ajde, ako baš mora Ponoš…“

Zatim su putem medija razni stručnjaci počeli da nam objašnjavaju zašto je Ponoš „solidan kandidat“.

Pa je objavljeno da Prelević i Zec imaju bolji rejting od Ponoša.

Pa je Dule Vujošević rekao da bi glasao za Tadića.

Pa je Tadić opet pripretio kandidaturom.

A Miša Vacić se kandidovao.

Više njih mi je u komentarima na Fejsbuku, kao nekom za koga fantaziraju da živi u „krugu dvojke“, poručilo da je bolje da ćutim nego da širim defetizam.

Idiot ima pravo da bude idiot, štaviše, nema čak ni izbora, a ja čekam mišljenje Skupštine slobodne Srbije i koalicije „Moramo“ o Zdravku Ponošu, pa da napišem novi defetistički tekst (a možda i pobednički).

Vladeta je kul.

Dobrica je kul. Šapić preti novinarima čupanjem srca. SPS ide samostalno. U Beogradu, izgleda, malo bolje stojimo.