Unapred izgubljena bitka?

Nemojte napadati jedni druge; nemojte sarađivati s onima koji bi trebalo da budu u zatvoru; pazite da vas ne pokradu na izborima; još nekoliko zahteva u skladu sa elementarnom logikom i na koncu: okupite se oko jednog predsedničkog kandidata.

Na predsedničkom kandidatu smo već pukli. Ne zato što su se Boško Obradović, Srđan Škoro i onaj iz DSS već kandidovali, već zbog načina na koji je Zdravko Ponoš kandidovan.

Delegiranje Ponoša, odnosno stavljanje pred svršen čin koalicionih partnera, ostalih opozicionih stranaka, građana, pa i tabloida, koji su odmah krenuli da leše po Ponošu, navodi na zaključak da se Đilas iznervirao pošto dva nestranačka kandidata nisu bila voljna da trče ovu trku, pa je kandidovao doskorašnjeg visokog Jeremićevog funkcionera, jer… (popunite sami).

U nevolji se našao i Đorđe Vukadinović, koji je za ovu koaliciju radio istraživanje o tome koji je opozicioni kandidat najpopularniji, pošto je javno morao da izbegne odgovor na pitanje ko je najpopularniji, s obzirom na to da, prema mojim saznanjima, Ponoš nije u prva dva.

Jeremićev favorit Miroslav Aleksić je skoro podjednako (ne)popularan kao Ponoš, ali ima jednu manu – i dalje je potpredsednik Narodne stranke. Međustranački opozicioni dogovor o zajedničkom predsedničkom kandidatu, dakle, izgleda ovako: Dragan reko: „Ponoš“, a mi: „Pa, dobro, ako baš mora Ponoš…“

Odmah je neko kandidovao Koštunicu, a Boris Tadić nas je podsetio kako bi on bio solidan kandidat. Objavljeno je istraživanje kako Ponoš bolje stoji od Tadića i Saše Jankovića (kada se on kandidovao?), ali ne i kako stoji u odnosu na neke druge.

Dragoljub Bakić, član sve tri organizacije koje su sastavile koaliciju „Moramo“, pre neki dan je u DLZ rekao da ga predsednički izbori uopšte ne zanimaju, jer ako opozicija pobedi na parlamentarnim, Vučić će moliti da bude smenjen. Da li ovo znači da je Vučić na predsedničkim izborima nesmenjiv?

Naravno, ukoliko ostatak demokratske opozicije bude u fazonu: „Pa, dobro, ako baš mora Ponoš, onda jebiga…“ i ja ću glasati za Ponoša, ali Škoro, onaj iz DSS i Obradović sigurno neće odustati od izbora, štaviše, ko zna ko će se još kandidovati, a gorak ukus Ponoševe kandidature će im pomoći da namaknu poneki glas.

U ovom trenutku u drugi krug, vele istraživanja, može da nas odvuče samo potencijalni predsednički kandidat Ivica Dačić. Da se rokneš. Činjenica da smo demokratskoj opoziciji putem javnog pisma morali da se obraćamo kao prvacima u boravku – tek je da se rokneš.

Završiću tekst najbednije što mogu: čuda se dešavaju.