Ustavne močuge i čekići

U „Hit šitu“ je gostovao Vrhovni srpski pandemijski katalizator Aleksandar Vučić Adolf.

Upitan da prokomentariše događaje u Šapcu, uverljivo je odgovorio da je ustavno pravo gospodina naprednjaka koji je vozio bager da vozi bager.

Kad ga voditeljka nije upitala da li je po Ustavu i to da se službenim kolima na lice mesta dovode lica sa kapuljačama, koja močugama i čekićima biju ljude na mostu, gospodin Adolf nije odgovorio: „To je naše neustavno pravo, da koristimo sva raspoloživa sredstva protiv golorukog naroda.“

Malo je ovu neizrečenu izjavu pokvario Rade Veljanovski, koji je naglas korio gospodina Adolfa zbog sklonosti olakom izazivanju građanskog rata, ali ovaj se nije dao, te je nastavio u istom stilu, ne pominjući močuge i čekiće, ali je bio dovoljno drzak / lud da izjavi kako je „druga strana“ dovela batinaše na most.

Druga strana mosta?

Druga strana duge?

Druga strana prve strane?

Misterije Adolfovog mozga naučnici će odgonetati decenijama.

Ana Brnabić Čale gostovala je na Hepiju, gde je takođe govorila o incidentu na šabačkom mostu.

Još jednom izblamiravši svakoga ko je, poput nje, išao u Petu beogradsku gimnaziju, premijerka je pokazala da suvereno vlada neznanjem iz matematike i fizike, procenjujući brzinu bagera na dva do tri kilometra na sat.

Za domaći zadatak premijerka neće da izračuna količinu energije kojom se drmala „viljuška“ bagera, u pokušaju da pod točkove baci one koji su se na nju popeli.

Neupitana da prokomentariše intervenciju lica sa kapuljačama, motkama i čekićima nad golorukim narodom, Čale nije dobila priliku da još malo lupeta. Možemo pretpostaviti kakvi bi bili njeni odgovori: „To su brutalne… ovaj… kada je Đilas…. krao od dece…“ ili „Moja… ovaj…. leva noga…. brutalno teško staje…. u desnu cipelu…“

Nešto je izjavio i Darko Glišić, a pošto brabonja dok govori, nekome se moglo učiniti da je rekao: „Ja sam lično organizovao momke sa kapuljačama i močugama, slobodno me povucite za milojka“, a moglo se učiniti i da je rekao nešto sasvim drugo, to vam je problem sa licima doušničko-gestapovskog karaktera, koja i pred TV kamerama govore kao da izdaju kuma Turcima, uz minimalno otvaranje usta.

Ne smemo zaboraviti ni Univerzalnog Relativizatora Režimskog Nasilja Gospodina Porfirija, koji je, poput učiteljice, koja je dobra prijateljica s roditeljima odeljenskog siledžije, onog što je u radnu subotu slomio ruku najslabijem detetu u trećem dva, izjavio: „Nemojte deco da se bijete u vreme posta, koji vam je, naročito vama koji gađate sendvičarske autobuse praznim plastičnim flašama!“

Do sledećeg batinjanja građana, živeli.