Vapaji Dijane Hrkalović

Neumereno hvaljenje Vučića je prvo što skreće pažnju. Tačno je da je Hrkalović provela vremenski period u pritvoru, predugačak za osobu koja ne podnosi pritvor, pa se njeni hvalospevi fireru mogu tumačiti kao javni vapaj da slučajno ponovo tamo ne završi, jer to, rekao bih, zavisi isključivo od njega.

S druge strane, Dijana Hrkalović je izuzetno inteligentna osoba (IQ: 158) koja ume da napravi razliku između umerenog hvaljenja Vučića („Naš predsednik ne da na Srbiju!“, „On je najpošteniji čovek koga znam“) i neumerenog hvaljenja Vučića („On je moj idol, ako to neko dosad nije shvatio.“ „On je moje sunce…“).

Ovakvo lupetanje je ili posledica pomenutog straha od zatvora ili straha od toga da joj ne odleti glava sa ramena. Svojim dubokouvlačenijem predsedniku, bivša državna sekretarka MUP maltene upire prstom u njega, kao odgovornog za ono što može da je snađe.

Ona zna da mi pomno pratimo svaku njenu reč. Baba iz Prćilovaca će, gledajući je, reći: „U pravu je cura, Vučić je naše Sunce i naš Mesec i naš Isus Hrist i novi Tito!“ Međutim, ostali će, slušajući ove nakaradne hvalospeve, početi da sumnjaju: „Ova bukvalno govori – ljudi, ako mi se nešto desi, da znate ko je kriv.“

Obratite pažnju i na njen govor tela u televizijskim nastupima. Ona je najčešće oslonjena laktovima na astal, zgrbljena, kao da joj je nešto veliko i debelo (savest? Vučić?) zajašilo na vrat. Iz tog stava, ona okreće glavu levo-desno ka voditeljima, delujući umorno i prestravljeno. Džaba uvojci, džaba nešto mekši glas, mi sve vidimo.

Ova pozicija možda sugeriše i na podsvesni strah od snajperskog hica, ona intervjue daje poput vojnika, koji zgrbljen, u rovu, izbegava kuršume. Reklo bi se da je Dijana Hrkalović, iako na prvi pogled odjednom u milosti režima, „napolju“ u većem problemu nego u pritvoru. Napolju može da joj se desi bukvalno sve.

Da je Hrkalović nezgodan svedok govori i njeno (nehotično?) odavanje informacije da se Vučić čuo preko hiljadu petsto puta sa 26 bezbednosno zanimljivih lica. Kad se izbaci sve patetisanje i šmirantsko obraćanje ministru sile Nebojši Stefanoviću, ostaju činjenice koje nam je upravo ona odala (a koje, istini za volju, već mesecima i sami znamo) – predsednik se neprestano čuo sa mafijašima i glavosecima, koje je prisluškivala policija.

Zamena teza da je Stefanović, o kome će se tek pisati kolumne (ova je hitnija, zbog bezbednosti Dijane Hrkalović), prisluškivao Vučića, pije vodu opet samo kod babe iz Prćilovaca. Svi će shvatiti: Stefanović je presretao razgovore prisluškivanih mafijaša, koji su komunicirali sa Vučićem. Dijana, čuvaj se.