Foto: Radenko TopalovićU nastupu jeda i očaja, tokom komentarisanja u DLZ napada ljotićevske omladine na Filozofski fakultet u Novom Sadu, radi iživljavanja nad profesorom Dinkom Gruhonjićem, pretpostavivši da će se slična sranja tek dešavati, predložio sam da se mi, bivši saborci iz protesta 1996-2000, koji smo jednog diktatora već doveli do završetka karijere, ponovo okupimo.
U nedostatku omladine koja će reagovati na divljanje režimskih krvoločnih štenaca, neka se makar okupi bivša omladina, koja zna šta je bespoštedna borba protiv diktature i balkanske verzije nacionalističkog totalitarizma.
Bez obzira na to što postoje studenti koji su podržali profesora Gruhonjića i to platili pretnjama smrću, bez obzira na to što su neki studenti prekjuče „oslobodili“ FPN, šta god to značilo, veterani protesta devedesetih znaju o čemu pričam.
Bilo je to pre samo četvrt veka.
Nismo još za staro gvožđe. Jeste, kad se potrči, srećniji uganu nogu, a manje srećni dobiju tahikardiju koja ne prestaje 48 sati.
Ono što nas, ipak, sve i dalje krasi jeste borbeni duh.
Takva nam je sudbina da se sa istom bandom gonimo pola života i niko od nas nijednog trenutka nije pomislio eh, da nam je neka nova omladina, da nas zameni, da povede zemlju u demokratsku budućnost.
Srećom po našu sujetu, takve omladine posle nas nije bilo. Ovo novo je ili iskrivljeno u klerofašističke poluljude ili je previše mekano za ono što borbi za bolju zemlju treba.
U krajnjoj liniji, na svim protestima protiv aktuelne bande, i onima „1 od 5 miliona“ i „Srbija protiv nasilja“, okosnicu smo činili mi, veterani protesta devedesetih. Bilo je tu i klinaca, ali prva dva protesta.
Posle su nestali tamo gde su i sada, u autokratskom mraku, iz kog će srećniji među njima zapaliti preko.
Dok ovo čitate, ja sam već napravio Fejsbuk grupu „VETERANI PROTESTA 1996-2000“, pa ćemo odatle da vidimo šta ćemo.
Šta ćemo, ne znam, bio je to impulsivan potez, ali znam da će nam biti lakše da donosimo eventualne odluke na jednom mestu nego da se vazda nerviramo oko onoga što se dešava na ulicama Srbije.
VETERANI će biti najbrojnija grupa i svih budućih protesta, jer dva naroda nemamo, imamo samo jedan, koji se osipa, ali ako se već osipamo, daj da se osipamo boreći se.
Makar mi ne moramo da venemo na gajbi prisećajući se kako smo nekad mi bili onakvi, a ovi današnji mladi su ovakvi.
Ono malo organizovane omladine jeste režimski podmladak, koji je okupirao univerzitet. Studentska pobuna je ugušena u korenu, višegodišnjom okupacijom univerziteta, svih studentskih organizacija i zastrašivanjem novih generacija. Na bivše studente banda, međutim, nije računala.
U ime poboljšanja krvne slike i celokupnog zdravstvenog stanja redovnim šetnjama i urlanjem, vidimo se na ulicama, da branimo demokratiju, uz stari pozdrav – do pobede!
Ako ne uspemo, makar imamo Fejsbuk grupu.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
