Višnjica

„Kako to misliš?“

Nisam bio previše uzbuđen jer se dešavalo da je on kao šutne jer ga je iznervirala, a onda se posle dva dana pomire.

„Mislim, raskinuli smo.“ Izgledao je tako buđavo dok je to izgovarao da mi je postalo jasno kako niti je on raskinuo s njom, niti su njih dvoje raskinuli, nego mu je ona dala nogu.

„Šutnula te?“

„Da“, zajecao je, zgrabio pljeskavicu i izleteo napolje.

Sećam se vrelog lima mojih kola i pljeskavice koja mi se smučila i pre nego što sam je stavio u usta.

„Ostavila me je jer se zaljubila u Đoganceta“, ridao je i jeo.

„Šta?“

„Zaljubila se u Đoganceta!“, urliknuo je punih usta, pa mu je malo ispalo napolje.

„U onoga što mo ga vozili kući? Kako? Kad? U kolima?“

„Ne u kolima, na letovanju!“

„Pa kako to, jebote, šta si ti radio, gde si bio?“

Jedne večeri Višnjica i Đogance izašli su bez Kukija i ona je osetila izvesne emocije, nije preko njih mogla da pređe i tras, noga u dupe.

„Nikad nisam čuo takvu glupost.“

„Pa, ti znaš da ona ume da se zaljubljuje na letovanjima!“

„Da, ali ne kad je s tobom na letovanju!“

Pojedosmo to ukusno đubre nasred ulice, a onda smo seli, on na motor, ja u kola, i otišli na Dvadeset peti maj.

Nisam mogao da se naviknem na to koliko je bio slomljen. Kukao je i kukao kraj klupice na koju sam seo.

„Seti se, koliko si puta ti nju hteo da šutneš!“

„Nije to isto!“

„Kako nije isto, ovo je kao da ti je ispunila želju!“

„Ne zajebavaj, umreću bez nje!“

„Nećeš, samo si se navikao da spavaš kod nje gajbi, pa sad ne znaš šta ćeš sa sobom.“

„Ne, ne!!! Ja je volim!!!“

„Ne voliš je.“

„Volim je! Volim je!“, urlao je i udarao pesnicama po kacigi koja mu je i dalje stajala na glavi.

„Znaš šta, meni je stvarno u interesu da tebi pod hitno bude lakše…“, počeo sam.

„Dobro?“,

„Sedi, ‘ajde sedi, ovde pored mene.“

„Neću nigde da sedam, hoću da mi bude lakše odmah!“

„Idi da se vidiš s njom i reci joj s kim si je sve varao.“

„Šta da radim?“

„Da joj kažeš za Đinu, Ružicu i Maju. I Ljiljanu, da, na nju sam zaboravio.“

„Jesi ti normalan!? Ko još tako priča o tome?“

„Ja, ali nije to sad bitno. Bitno je da će tebi da bude lakše.“

„Ali, daće mi nogu!“

„Već ti je dala nogu, ovo će samo da pomogne da tebi bude lakše.“

„Ali, ispašće kao da sam ja neki kurvar!“

„Ispašće? Gde će da ispadne? Jel’ ovo neki film? Jel’ ima neka porota ovde? Evo, ja sam ti svedok da nisi kurvar, da si svaki put to uradio jer ti je bila muka od veze s njom, da si očajnički pokušavao da dođeš do onoga što nije bila u stanju da ti da. Ljudi to rade kad ih drugi ljudi jebu u mozak. Evo, ja sam ti svedok, bio sam tu, gledao sam sve, za svako tvoje varanje kriva je Višnjica. Amin!“

„Ali, ako joj to kažem onda nema šansi da ćemo da se pomirimo!“

(Odlomak iz romana „Hoću da mi se nešto lepo desi odmah“, 2009)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.