Volim sneg, bre!

Sveštenički sin u koga se uselio đavo, da sa jutjuba truje milione maloletnih srpskih maloumnika, dok se njihovi roditelji bore s mislima o samoubistvu – šta je tu neobično? Šta je tu vest? To je tako normalno i očekivano. Srbija bez BakaPraseta bila bi vest.

Zato je Srbija pod snegom uvek vest! Lepa vest, ako ne moraš napolje. Pa i ako moraš, ali ne daleko. Za poslednje tri zime triput je padao. Sneg je najređa prirodna pojava u ovoj prljavoj zemlji. Tako je čist, beo i čaroban, makar dok pada, jer čim prestane da pada, pomoću male srpske čarolije, ubrzo će se pretvoriti u braon bljuzgavicu i ledenice od pola metra, zbog kojih ćete danima hodati sredinom kolovoza.

Predivni sneg, uvek pokaže i to kakvi kreteni vladaju ovom zemljom. Jedva da je nula stepeni, ali sve pare su otišle na nameštene tendere, od kojih nijedan nije bio za so. Jedno posipanje bi bilo dovoljno da sjebe snežnu čaroliju i da ulice postanu kristalno crne. Niko nije očekivao da će sneg ikada više pasti i on nas je zatrpao.

Ispostavilo se da gradski autobusi imaju letnje gume, tako da su linije koje saobraćaju po beogradskim brdima, najpre tamo napravile zastoj, a onda su skraćene tako da ševrdaju samo po ravnim delovima grada.

Ispred aerodroma, u snegu su se zaglavile stotine vozila. Na aerodromu su crkle pokretne stepenice i liftovi, sve je otišlo u tri lepe, zbog snega. Grane su se pod težinom bele čarolije povijale, lomile i zaustavljale saobraćaj u uskim ulicama. Kakav, bre, saobraćaj, da li ste vi normalni. Kuda ste krenuli kolima (sa letnjim gumama), nedeljom, po vejavici?

Čujem, deca napolju ciče. Presrećna su. Konačno mogu da odahnu od BakaPrasetovih klipova, a vi od Vučićevih TV novela. Skoknite zajedno do najbližeg parka. Naplatite im svo ono plakanje iz kolevke, tako što ćete se malo grudvati, jer vi ste ipak naučili kako se prave najbolje grudve, od dede i oca, iskusnih snežnih ratnika, iz vremena u kojima je sneg bio normalna pojava, a ne čudovište, koje jede kola, autobuse i kineske autoputeve. Sećate li se šta je prošli put bilo na „Milošu Velikom“ kada ga je poljubio sneg?

Dobro, možda se i ne sećate. Svašta se desilo između dva snega. Gledali ste Vulina s odsečenim nogama, Vučića s odsečenim rukama, svađali se s najbližim prijateljima oko toga treba li se pelcovati, sve ste zaboravili, ali valjda niste zaboravili kako da napravite Sneška Belića.

Čak i ako nemate decu, napravite Sneška. Nije on rezervisan samo za njih. Sada, kad je sneg retkost, ne morate da glumite drkadžiju na internetu („Opet pada ono belo govno“), slobodno se radujte kao kad ste bili dete, jer snega koliko sutra više neće biti.