Vratiću se u Oreše

Skoplje je promenilo lični opis, ali je njegova duša ipak opstala i nastaviće da krasi ovaj grad, isto kao što će, kada sve ovo jednom prođe, beogradska duša nastaviti da struji glavnim gradom Srbije, čineći ga ponovo neodoljivim.
Posle festivala, poželeo sam da se odvezem do sela Oreše. To je selo odakle su roditelji moje majke. Ja sam po majčinoj liniji Mijak. Mijaci su pleme koje uglavnom živi na zapadu Makedonije, a Oreše, koje je čisto mijačko selo, najistočnija je naša naseobina. Moja majka rođena je u Beogradu, a u Oreše je išla preko letnjeg raspusta. Ja tamo nikada nisam bio. Do proleća 2016.

Seo sam u kola i odvezao se ka Velesu. To je mesto u kome bi trebalo da žive moji rođaci, koje sam video samo jedanput, kad sam bio sasvim mali. Posle Velesa i njegovih ružičnjaka, krenuo sam ka zapadu. Oko puta se prostiru pašnjaci i visoravni zlatnih boja, iznad kojih je ležalo plavo nebo, bez oblaka. Suočen sa tim prizorom, koji mi se činio tako poznatim, a ipak nije bio ništa što sam do tada video, izlazio sam iz kola destak puta i slikao svaki predeo koji bi mi se dopao.

Posle pola sata vožnje, tokom koje mi je jedna zmija prešla put, stigao sam do šume. Vozio sam kroz šumu i naišao na selo Bogomila, na reci Babuni, između Babune i Jakupice, na petsto metara nadmorske visine. Ovo je komitski kraj, jedan od nekoliko centara pobune protiv Turaka, krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka.

Nastavio sam dalje, kroz šumu, prošao skretanje za selo Papradište, da bi se, kroz nekoliko minuta, preda mnom ukazalo nekoliko konja bez nadzora i malo planinsko naselje zbijenog tipa. Oreše se nalazi na 740 metara nadmorske visine, na planini Jakupica i ima nekoliko desetina kuća. Prema podacima iz 2002. tamo je živelo 218 stanovnika.

Kad sam banuo, nije bilo nikog. Dobro, bila je jedna žena, koja drži malu prodavnicu, kraj spomenika palim borcima ispod kojeg je česma iz koje ide ledena planinska voda. Brojne kokoške kljucale su između kuća, građenih uglavnom od blata.

Pozvao sam majku i pokazao joj gde sam. Locirala je kuću svoje majke. „Jedna od najvećih u selu“. Građena je od blata.

Deluje napušteno. Slikao sam. Nešto me steglo, pa sam posle desetak minuta krenuo odatle.

Na povratku sam nekoliko puta zastao da bih sa puta sklonio šumske kornjače i slikao se sa njima. Oreše sam ubacio u svoj roman „E baš vam hvala“. Prema popisu iz 2021. selo ima 71 stanovnika. Obećao sam sebi, moram ponovo tamo da svratim.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.