Vučić pritiska crveno dugme

Kad je završio jutarnju rutinu, pozvao je svoj saradnički tim. „Alo!“, dreknuo je, „šta se desilo?!“ Članovi tima su se zbunili. „Ovaj… Narodna banka povećala kamatnu stopu?“ „Ne, bre, ne to! Nešto mnogo gore se desilo, samo mi recite šta!“ „KonZtrakta spava samo četiri sata, a nema ni zdravstvenu knjižicu, crno joj se piše.“ „Laže! Ja spavam četrnaest sati, pa pričam da spavam tri. I sredite joj tu knjižicu više. O nečemu drugome je reč, o nečemu jezivom, o…“

„O Šiptarima!“, dreknu Vulin. „Kako si ti upao u ovaj strogo poverljivi razgovor?“, brecnuo se predsednik. „Pomoću špijunske opreme koju sam dobio od svojih ruskih šefova“, nonšalantno je uzvratio ministar policije. „Govori! Šta se desilo!“ „Šiptari…“ „Ne zovi ih tako, ko zna ko sve ovo sluša!“, upozorio ga je predsednik „Pa, kako da ih zovem, ja ih samo tako zovem. Ja sam Vulin, Aleksandar Vulin.“

„Šta su, bre, uradili?“, zacrveneo se predsednik, pa mu je pukao kapilar i u levom oku. „Podneli su zahtev za učlanjenje u Savet Evrope“, zajedljivo je izgovorio Vulin. „Znao sam!“, dreknuo je predsednik, „Objava rata! Zakazujem sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost, za nakosutra u 11! Oni će meni u Savet Evrope! Da ne bi i u Olimpijski komitet?!“

„Gospodine predsedniče, oni su već u Olimpijskom…“, javila se članica predsednikovog tima. „Ućuti, ženo! Govori samo kad ti se kaže!“, prekinuo ju je predsednik pašićevski. „Pljunuli su na Vašingtonski sporazum, branićemo se svim sredstvima!“ „Gospodine predsedniče, moratorijum na učlanjenja istekao im je u septembru…“, umešao se član predsednikovog tima. „Šta lupaš, bre, ko si ti?! Hoćeš nazad u perionicu automobila?!“, razgoropadio se predsednik. „U pravu ste, predsedniče, to je grubo kršenje Vašingtonskog sporazuma“, složio se član tima.

„Šaljemo tenkove!“, graknuo je Vulin. „Tako je!“, složio se predsednik. „U skladu sa Kumanovskim sporazumom, šaljemo ih do Vrbasa i natrag!“ „Dobro, onda dižemo migove!“, nije se dao ministar policije. „Tako je! Dižemo ih u Batajnici, a spuštamo u Lisičiji jarak, u skladu sa Kumanovskim sporazumom.“ „Pa, šta ćemo da radimo!“, vrisnu Vulin.

„Uradiću nešto što nije predviđeno Kumanovskim sporazumom“, zareža predsednik. „Pritisnuću… crveno dugme.“ „Crveno dugme za nuklearne projektile!“, obradovao se Vulin, „Nisam ni znao da ih imamo!“ „Ne bre, crveno dugme na mojoj Armani košulji. Protiv uroka“, pojasnio je predsednik svoj plan, prekinuo vezu i otišao u garderobu. Jedino je Vulin ostao na specijalnoj liniji za prisluškivanje, čežnjivo uzdišući.