Foto: Miroslav Dragojević
Imali smo pre neki dan priliku da konačno ukapiramo šta je s predsednikom – on nije lud, on je mamuran. Sve one laži izgovorene javno posledica su mamurluka. On laže, uveren u to što laže, zato što se ne seća šta je pričao kada je bio pijan, odnosno šta se dešavalo kad je bio pijan.
A šta se dešava kad je pijan, mogli smo da vidimo pre neki dan na „Open Balkan“ degustaciji vina kada se predsednik napio kao stoka. Primenjujući pravilo da se vino proba jednim gutljajem na specifičan način, tako što je koristio gutljaje kamile, predsednik bi u jednom cugu stukao celu čašu koju su mu dali. Polako, jebote, novičok, uznemirio sam se, ali onda mi je nešto drugo privuklo pažnju.
Nadrkana mrcina se, ispijajući čašu po čašu vina, pretvarala u nešto što nikada nisam video – ljudsko biće. Vučić je počeo da zapliće jezikom, da mumla i pravi skečeve. Videvši da je izašao iz uloge najopasnijeg i najzajebanijeg, Suzana je pokušala da mu otme čašu, on joj nije dao, pa joj je dao, pa je opet uzeo, objašnjavajući ostalima, na Tarzanovom pijanom engleskom: „Ne da mi, misli da ću da se napijem…. a ja… mogu koliko hoću bre…“
Dakle, „enolog“ kako samog sebe voli da naziva je zapravo notorna pijandura. Vizija o gospodinu u skupom džemperu koji srče male gutljaje finih vina nestala je. Sad smo ga videli. Vučić cepa kao dete na svadbi! I što je najbitnije, spada u vesele pijance! One najbolje. Što se smeju, što su duhoviti! Sav rumen u licu, sa osmehom dječarca, ne može da stoji na nogama, prirdžava se za štand, a pored njega, Dritan Abazović, nalik na renesansnog vraga kuša ga da pije još.
Ne znam koliko je Vučić još pio i kada su ga izneli odatle, ali jedno znam – kad se probudio, nije bilo dobro. Za razliku od veselih pijanaca, imate agresivne pijane monstrume, koji biju i ruše sve pred sobom, pa se posle ujutru kaju, plaču i izvinjavaju. Veseli pijanci, kad efekat alkohola prođe, ulaze u fazu jezivog mamurluka, tokom kojeg su odvratni, nadrkani, lažljivi, nadobudni i agresivni smradovi, teška govna, u dve reči.
Tako i naš Vučko. Napije se, bude mu lepo, zivka u pet ujutru ministre, komira se, probude ga u sedam, umiju, obuku i na konferenciju za štampu odvuku, a tamo ga Žaklina Tatalović pita gde su dva minuta snimka sa naplatne rampe. Setite se samo koliko se puta hvatao za glavu, izbacivao jezik poput guštera, trljao se po stomaku – sve su to znaci želje za alkoholom. Koliko puta se izdirao, plašio nas ratovima, lagao, lupetao o svojim odnosima sa stranim liderima, sve su to pijana sećanja, praćena teškim mamurlukom, koji predsednika pretvara u čudovište.
Ne, ne mora na odvikavanje. Samo neka se nikada ne trezni.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
