Vučko

Jesam li pisao već o ovome? Jesam? Nisam? Nema veze, valja upozoriti na ovaj fenomen i više od jedanput. Dakle, Vučko.

Prekjuče sam, tokom dopisivanja sa ostrašćenim protivnikom režima, pročitao tu odvratnu reč.

Pitam ga u čemu je fora, da li je reč o stokholmskom sindromu, pa da onome ko nam je oteo i razorio živote tepaš?

Kaže, izvini, omaklo mi se. To je najstrašnije. To omicanje. Njegovu Niskost bih svakako nazvao, ali Vučko nikada.

Vučko je, štaviše, najlepši nadimak koji Nepomenik može da nosi. Da ga zovete Acko, pa je opet gore nego Vučko.

Vučko implicira na njegovu povezanost sa vukovima, pa još sa slatkim vukovima i onaj ko je protivnik apsolutnog uništenja svega normalnog u Srbiji (i okolini) ne sme sebi dozvoliti da mu se taj nadimak omakne.

Takva omaška pokazuje nesvesno poštovanje koje onaj koji izgovori „Vučko“ gaji prema Njegovoj Niskosti.

Toliko je Njegova Niskost duboko zagadila poslednje ostatke zdravog kolektivnog mentalnog tkiva, da su i oni koji mu se suprotstavljaju počeli da mu tepaju.

Traje to godinama, istini za volju. Doskoro je, štaviše, bilo normalna pojava. Pojedinci su izgovarali: „Pazi se, da te ne do’vati Vučko.“

Pojedinci, koji su bili zabrinuti za mene, ali očigledno napojeni izvesnom dozom poštovanja prema osobi koja bi da me „do’vati“.

Sloba. Milošević. Balkanski Kasapin. Kakav Sloba, je.o vas Sloba, uništio nas je skoro do poslednjeg. Kakav Vučko, je.o vas Vučko, uništio nas je bukvalno do poslednjeg. Hića… Srbi, dakle, ne mogu a da ne tepaju svojim uništiteljima.

Od nadimka Vučko strašnije je to što ga deli sa podjednako jezivim bićem, Hromozomom. Iz bazena onih kojima baš i ne možete da pročitate politička uverenja često su mi stizale poruke: „Pominje te Vučko na Pinku.“

Koji Vučko, je.o vas Vučko, ima ih dvojica! I zašto im tepate?! Potrudite se, smislite im adekvatne nadimke! Pa, kao, skraćeno od prezimena, nismo mi krivi što se tako prezivaju.

Je l’ tako, e pa, je.o vas Vidojko, onda!

Nema mesta čuđenju, dok god oni koji su protivnici režima i režimskih zločina, tepaju zločincima.

I tu uhvatim sebe kako sam više puta na ovom istom mestu jednog od njih nazvao Žex, a upravo na njegovoj televiziji su me najčešće razapinjali, pretili mi i pravili od mene čudovište.

E moj Vidojko, koliko samo za tu kreaturu ima nadimaka na raspolaganju, a ti si odabrao baš onaj koji je u stanju sužene svesti i proširenih krvnih sudova taj zlikovac nadenuo samom sebi.

Kad malo razmislim i Čale, nadimak koji sam lično nadenuo osobi koja je pripadnik iste bande i koja je, prema Ustavu i zakonima, najodgovornija za sve što nam se događa, gotivan je nadimak.

Bolji nije mogao da joj zapadne, u odnosu na to kakva je. Pokrij se ušima, Vidojko. Je.o vas Vučko.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.