Vuk gladan, a ovce jedu kokice

Zatim je odigrao uobičajeni komad u kome se svađao sa nevidljivim neprijateljem, istakavši, parafraziram, kako je mogao da sedi i nasred patosa, ali nije, jer neće da bude deo čopora i hoće da brani Srbiju od nepostojećeg agresora po svaku cenu, pa čak i po cenu da sedi na stolici uza zid. Znam ja šta vi mislite, da sam budala, da su me ponizili – e, pa, lično sam sebi birao stolicu na slepom koloseku i globalnoj stranputici! Braniću Srbiju do poslednjeg centimetra između zida i moje stolice!

Čak i njegovi oštri protivnici morali su da osete sažaljenje. „Nemoj, druže, molim te. Bolje reci da ti je Bocan-Harčenko naredio tu da sedneš, ti si pitao jel treba i da se okrenem ka zidu, a njegova ekselencija je rekla neka, Ruskoj Federaciji dovoljno je i ovo.“ Svima bi nam bilo lakše.

Neće u čopor, gospodin. Njegov lični čopor je, međutim, odjednom krenuo da arlauče. Na brzaka smućkana kampanja „Svi smo mi Vučićevi vukovi“ jasno nam je stavila do znanja da on izvodi „ples na dasci“, kao na gusarskom brodu. Te silne slike vukova, koje su režimski pajaci kačili po internetu, nesvesni da tako ne odaju išta drugo osim panike u sopstvenim redovima, nepogrešivo su najavile podvijanje repa.

Tako je to kad predugo blefiraš. Operacija „Stolica“ i operacija „Vukovi“ završile su kao mrtvorođenčad, zahvaljujući zlobnoj sajber zajednici, koja je i stolicu i vukove smesta preobrazila u desetine mimova, kojima su ga ismejali i ponizili do te mere, da mu je najedanput u potpunosti nestalo prostora za foliranje. Da nije bilo stolice i vukova, kojima su pokušali da nas pripreme za ono što sledi, možda bi i sačuvao zrno javnog autoriteta.

Ovako, preostalo mu je da najpre po stoti put zapreti odlaskom sa čela stranke (svi smo zevali), a zatim da javno kaže ono što svi već znamo: „Rekli su mi potpisuj, ili ste gotovi.“ Aha, to su ti rekli? Pa, dobro. Čiji je stisak jači? Kvintin ili Putinov? Jel ti palo na pamet da možda Aljbin Kurti samo glumi bolida, ne bi li te lakše nasankali? „Ja znam šta hoću, ali ipak, možda, u stvari, ne dam na Srbiju! Konsultovaću se sa Vladom. Poštovaću Ustav! Uvaliću vama da potpišete, eto, mislim da je to kul.“

A ne. Dok je delovao iole stabilno, okej. Sada, jok. Neće narod slabića. Narod hoće da uživa u njegovoj agoniji. Takav ti je narod. Dok se kula od karata ljulja, jedu se kokice i čeka se kraj filma. Spolja Zapad, iznutra Rusi. Između On. Pre nešto više od godinu dana tvrdio sam kako ga treba podržati kad dođe vreme teških odluka. Predomislio sam se. Meni kartu blizu izlaza iz sale. I kokice.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.