Walking dead

Svi znamo da udišemo otrov, jel’ da? Svake godine isto, dođe jesen, a mi se pogušimo.

Grlo peče, iskašljavamo crno, ako imamo sreće, a ako nemamo, ono se negde taloži i iznenadiće nas kroz koju godinu zanimljivom dijagnozom.

Vazduh je ovih dana u ljubičastom, uređaji za prečišćavanje vazduha rade toliko jako da vam krvari nos, ali se smrad ipak probija kroz prozore do vaših pluća.

Nekako se stekao utisak da je ovo počelo sa aktuelnim režimom i da traje tek poslednjih nekoliko godina. Evo dobre vesti: nije! Počelo je ko zna kad, a traje najmanje dvadeset tri godine!

Kako sam ovo saznao. Tako što sam na internetu naleteo na Gardijanovu mapu zagađenog vazduha u Evropi, od 2000. do 2019.

Tu je paleta boja, žuta predstavlja one sa najčistijim vazduhom, crvena one sa zagađenim vazduhom, a crna one čiji su građani fenomen što su uopšte živi.

Pogodite ko je u crnom! Poljska, sever Italije, Severna Makedonija, lep deo Bugarske i majka Srbija.

To što za Bosnu i Hercegovinu i Kosovo ne postoje podaci, ne znači da tamošnjem vazduhu cvetaju ruže, već, kao i kod nas, PM čestice.
Razgovarao sam sa nadležnima koji su godinama radili u Ministarstvu za zaštitu životne sredine.

Pitao sam ih: „Dobro bre, šta je ovo? Devetnaest godina se gušimo, pod ovima još četiri, a dok se nije merilo ko zna koliko!“ Dobio sam odgovor: „Od 2000. se barem meri. To je neki uspeh.“

Pa, jeste. Uspeh je. Kada znate da ste stalno u crnom, onda nema šta da brinete.

Čudili ste se što je teča umro sa 50 godina?

Što je komšinica jedva izgurala 60? Uvek kada razmišljate o tome zašto je neko umro naprasno ili zakačio neku opaku bolest, imajte u vidu da je decenijama udisao najgori mogući vazduh u Evropi.

Svi mi smo kandidati za sanduk, u svakom trenutku, eto koliko smo se nadisali otrova. Plus većina puši. Da ne govorim o tome koliko ih prdi, ali to nema toliko veze sa ovom temom, iako zagađuje vazduh.

Nema te srpske planine na koju se možete popeti da biste utekli čarobnom smradu smrti. Evo zašto je to dobro.

Konačno možete da se opustite i prepustite onome što vam je ostalo od života. Čvarci, pihtije, škembići, brizle, ćevapi, kajmak i koka-kola, pre svega. A onda alkohol, pljuge i sve ostalo što je srcu drago.

Crn vazduh osudio nas je sve na smrt, pa stoga, poput svakog poštenog osuđenika na smrt, posmatrajmo svaki svoj obrok kao poslednji. Neka bude obilat i mastan.

Šetnju i džoging izbegavajte u kasnu jesen i tokom zime, jer time sebi samo skraćujete život, misleći kako u pluća unosite kiseonik, a dišete kao kada biste u ustima držali tri upaljene pljuge.

Iskulirajte malo, dakle, ne pizdite na bližnje, ne tucite se u saobraćaju, ne prebacujte sebi koješta, nije nam puno ostalo.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.