Zeleno svetlo za crveni alarm

Prema mom sećanju, osamdesetih temperatura nikada nije prelazila 35 stepeni, devedesetih je umelo po dva ili tri dana da veže preko 35, a negde u to doba počeo je i fenomen temperature od 40 stepeni, ali je to trajalo samo jedan dan.

Toliko o proveri moje memorije. Poslednjih godina u Srbiji imamo vrele udare od po nekoliko dana, bez daška vetra, sa temperaturom od preko 35 stepeni, a upravo smo ušli u najradikalniji toplotni talas otkako znam za sebe – čitavih dvanaest dana zaredom, sa najvišom dnevnom preko 37 (prema prognozi)!

U razgovoru s jednim gospodinom, znatno mlađim od mene, doznao sam da je ovo za njega „uobičajeno leto“.

Pa, dobro, verovatno su njegova prva sećanja vezana za leta dvehiljaditih, kada je umelo da zaređa po nekoliko dana 35, pa dvanaest dana sa skoro četrdeset stepeni u hladu njemu ne predstavlja ništa.

Ipak, to nije ništa. Nije bezveze upaljen crveni alarm. Nisu bezveze trojica turista u najboljim godinama u Grčkoj ispustila dušu, šetajući brdskim stazama po upravo ovakvim temperaturama.

Razmišljao sam kako bi bilo najbolje tretirati ovakvu vremensku nepogodu i došao do zaključka da je najpametnije odnositi se prema njoj kao i prema svakoj drugoj kataklizmi.

Zamislite da smo se ponovo našli u najzaraznijem talasu pandemije, e pa treba da budete u toj meri oprezni.

Nemojte izlaziti napolje, osim ujutru do prodavnice, pijte vodu, povremeno palite klimu i čekajte da prođe.

Kao i u pandemiji, međutim, ima onih koji se neće paziti, već će u danima crvenog meteoalarma ići na bazene, čvariti se na UV indeksu 16, zujati na izlete, vozati se okolo u klimatizovanim kolima, a neki će čak ići da se rekreativno bave sportovima u rano popodne.

Neverovatno je koliki broj ljudi ne shvata ozbiljnost situacije u kojoj se nalazimo.

To je, ovde stižemo do poente, stoga jer se ni vlast ne ponaša u skladu sa situacijom.

Ako su mogli u vreme pandemije da zavedu policijski čas tokom noći, sad bi mogli da ga zavedu preko dana, da ljudi ne ginu uludo.

Dobro, možda ne baš policijski čas, ali, da li je baš neophodno raditi kao konj, po nezapamćenoj vrelini i ovih nekoliko dana?

Da li iko razmišlja o tome da možda treba poštedeti radnike, skratiti radno vreme, nekako im pomoći?

Naravno da ne. Šta je malo vrućine za građanina Srbije.

Dobićete tu i tamo cisterne s vodom, da polijete užarenu glavu i to vam je to.

Ako se vozite gradskim prevozom, to je već samo po sebi opasno po život, a u ovakvim danima se graniči sa pokušajem samoubistva.

Hajde jedan dan, hajde dva, hajde i pet, ali svaka vrućina od četrdesetak stepeni koja traje duže od pet dana je poziv na značajan oprez.

Pošto nema nikoga da vas na to podseti, eto mene. Mene ćete sigurno poslušati.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.