Foto: Radenko TopalovićDa Metju Peri ima problema sa zdravljem i opijatima, odnosno sa zdravljem zbog opijata, nije bila tajna. Da volim da čitam autobiografije poznatih, od kojih gotovo da nema onih koji nisu imali problema sa zdravljem zbog opijata, takođe nije tajna. Ovo je recenzija autobiografije Metjua Perija „Friends, Lovers, and the Big Terrible Thing“.
Dan posle Perijeve smrti uočio sam da je ova knjiga u pripremi za štampu kod našeg najvećeg izdavača. Pošto je, izašavši zimus, postala instant bestseler, kao jedan od fanova „Čendlera Binga“ kupio sam je 25. februara, u elektronskom obliku. Pretio sam sebi da ću prestati sa čitanjem već na četvrtini, a prekinuo sam na dve trećine, potpuno izmrcvaren. I ne samo to – dao sam knjizi keca i ispljuvao je u komentaru, što nije uticalo na činjenicu da Perijeva ispovest ima prosečnu ocenu 4,4.
Očekivao sam samo kvalitetno napisanu knjigu. Knjigu koja me ne nervira. Od prve stranice išla mi je na živce, a to što je Peri knjigu pisao goreći usred pakla, nije ju učinilo boljom. Ništa u ovoj knjizi nije dobro. Nepodnošljiva količina patetičnog samosažaljenja, uz previše stotina rečenica koje objašnjavaju ono što smo upravo pročitali, jasno odaju glumčevo psihičko stanje tokom stvaranja.
Namerno ili slučajno, ostavljen bez stručnog lica, koje bi ga nateralo da ispravi svih hiljadu petsto grešaka, Peri je, pretpostavljam, teškom mukom dovršio svoj beskonačni niz jadikovki i knjiga je mogla da izađe. Bio sam zgrožen što tako moćnom izdavaštvu može da se desi ovakav incident. Pitao sam se kakvu bi knjigu pisao Peri u svojim najluđim danima, verovatno mrtav pijan sve vreme, mada nije isključeno da je to bio i sada.
Srećom po uspomenu na Perija, ogromna većina voli njegovu bedno ispisanu borbu sa smrću, u kojoj će uskoro biti nokautiran. Knjiga je otpočetka osuđena da bude bestseler. Perijevo lice na koricama je njen najbolji deo. Tu se sve vidi. I talenat i strah i bol i duša i bezizlaz. Nije Peri kriv, kriv je onaj što mu nije rekao: „Ne valja ti ovo, Meti. Batali. Probaj prvo da preživiš, pa piši neki drugi put.“
Možda mu je neko to i rekao, pa bio smesta otpušten. Peri je, sad to znamo, bio gotov još dok je pisao, zato sam možda toliko i popizdeo. Serem, jednostavno mrzim loše knjige, a naročito mrzim loše knjige za koje sam mislio da će biti dobre. Krivo mi je što sam bio toliki drkadžija da sam javno napisao komentar o tome koliko je bedna. Ona je nakazni trijumf industrije koja se hrani patnjom poznatih, bez obzira na kvalitet. Peri je, kada je knjiga objavljena, išao u tok šouove i pričao o svojim jezivim iskustvima, koja su i dalje trajala. Ukoliko ste voleli Metjua Perija, gledajte „Prijatelje“, nemojte čitati loše napisanu knjigu koja je nastala u završnoj fazi njegovog tumaranja ka smrti.
Mada, svideće vam se, tako kaže statistika.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
