Stigli smo do srede u kojoj sam pisao ovaj tekst, tačnije pokušavao sam da ga pišem, dok mi je glava gravitirala ka tastauri, s obzirom na to da je kiša koja je padala bila daleko uzbudljivija od mog radnog zadatka.
Ostao sam bez vesti koje bih komentarisao, a vi ste ostali bez vesti, kao takvih. Što bi rekli Kulačin i Olja Bećković, kako nam se ovo dogodilo? Ne znam kako, ali znam kada – negde usput.
Vesti na nezavisnim medijima su se tokom dve uzastopne predizborne kampanje, pretvorile u komentare i intervjue, posvećene zborima, u kojima je beskrajna kolona pametnih pametovala o tome da li izaći, da li bojkotovati, a i otkrivali su toplu vodu, provaljujući mehanizme Vučićeve vlasti.
Izbori su prošli i iza njih je ostalo jedno veliko ništa. A u ničemu nema vesti.
Opozicija ovih dana više nije glavna, već sporedna tema (nagađa se da će Zajedno prestati da postoji, a Stojkovićka i Zeleni kažu nije istina, nas dvoje nastavljamo da postojimo).
Slede vesti „pas ujeo čoveka“ (SNS biznismen gradi neki ku.ac na nekom mestu, Čela traži od međunarodne zajednice da odbrani njegove kol centre, Vulin se iz Moskve prepire s američkim ambasadorom u Prištini…)
Zatim ide klikbejt samopomoć.
Kako, odnosno da li, ukloniti krpelja, kako prepoznati mladež koji će vas ubiti, ovih sedam znakova možda ukazuju na rak pluća, ili još inspirativnije, ovih osamnaest znakova možda ukazuju na nedostatak magnezijuma u vašem umirućem telu.
Na koliko pumpati gume na putnićkom vozilu pred polazak na more, čuvajte se ovoga kada vodite decu u planinu i tome slično.
Vesti iz sporta su petparačke.
Ćale Angeline Topić insistira da publika na turniru u skakanju u vis nije zviždala njoj nego sudijama. Federer se setio da nije bio baš pun poštovanja prema Đokoviću.
Čeka se evropsko prvenstvo u fudbalu, kada će se zaglupljena nacija ujediniti oko trčanja za loptom, a sve vesti će se pretvoriti u fudbal.
Došlo mi je nekoliko puta da inspiraciju potražim u režimskim medijima, ali mi je kretala krv iz očiju i ušiju.
Nestanak vesti direktno utiče na redovne komentatore i kolumniste. Često se svi uhvatimo za glavnu vest (aferu) tih dana i svi je iz svog ugla iskomentarišemo.
Pa onda to isto i u DLZ. Nekada smo imali pet priloga u prvom delu emisije, a sad tri.
Da nije bilo Sverspske svinjarije, imali bismo dva predloga, jer nemamo vesti.
Šta preostaje? Da izmišljamo vesti, pa onda da ih komentarišemo?
Nije loše, može da ispadne smešljivo. Da se kao Basara uključim u dnevnu politiku i svakodnevno, u trajanju od osam godina, pljujem svoja tri najomraženija političara?
Ne. Ne preostaje nam ništa nego da se snađemo. U krajnjoj linij, Amerika i Engleska kažu: No News is Good News.
Mada, mislim da to kod nas nije slučaj. Nestanak vesti iz medija ne znači da one ne postoje.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.