Foto: Radenko TopalovićFejsbuk grupu, koja trenutno nosi naziv „Građanska gerila“, osnovao sam početkom aprila, a toliko se toga u međuvremenu desilo da više nisam siguran zašto sam je tačno osnovao. Da, mogao bih da pročitam svoje prethodne kolumne posvećene ovoj grupi, ali ne, neću. Neka ovaj tekst, poslednji posvećen toj neformalnoj skupini boraca za pravdu, bude pravi odraz koliko se ona odrodila od svog tvorca.
Recimo da sam u jednom od napada koji me krase dok snimam DLZ, naglas primetio da su veterani protesta devedesetih jedina ljudska sila koja može nositi građanski bunt u srpskim gradovima i opštinama, pa sam onda na ovom istom mestu isto to napisao, pa nisam želeo da sedim skrštenih ruku, već sam osnovao Fejsbuk grupu „Veterani uličnih protesta“, da se za početak okupimo na jednom mestu.
Grupa je bila i pokušaj da samoga sebe zadržim u Srbiji, potencijal da se organizujemo u samoodbrani protiv režimskog terora na veteranskom nivou, kako bismo možda prerasli u građanski pokret, koji će se izliti na srpske ulice i biti nova snaga, koja pomaže Srbiji u njenim najtužnijim danima od terora Slobodana Miloševića.
Trt. Grupu je ubio razdor u opoziciji povodom junskih lokalnih izbora.
Privremeno je živela u „ilegali“, pod nazivom „Magijski obredi za rušenje režima“. Kad su se junski izbori završili na najgori mogući način, rekao sam dr Aleksandri Bulatović, koju znam od detinjstva i koja je, osim mene, jedini admin grupe: „Gasimo grupu. Idem preko.“
„Nemoj još da je gasiš, grupa je odličan sociološki eksperiment“, rekla je Aleksandra i ja sam, samo zbog njenog eksperimentisanja, ostavio grupu još neko vreme u životu.
I otišao preko. Od silnih velikih ideja, građanskih straža, lokalnih operativnih grupa, nije ispalo ništa, jer je za bilo kakvu realnu akciju bilo dvadesetak članova, od njih pet hiljada.
Grupa je pokazala svoju nemoć, a ja sam nastavio da je koristim kao jedan od medija na kojima kačim svoje kolumne i nove epizode DLZ.
A onda je počelo litijumsko ludilo i na grupu su se obrušili opozicioni botovi, gušeći je desetinama identičnih objava, vezanih za kopanje litijuma.
Grupa „Građanska gerila“ izgubila je i ono malo nezavisnosti u mišljenju koje je imala, a jedini istinski glas pobune ostao je glas dr Aleksandre Bulatović. Napokon, Aleksandra mi je rekla: „Možemo da gasimo grupu. Beogradski miting protiv litijuma je savršen povod, odnosno datum, odnosno izlaz.“
Rekao sam: „Super, arhiviraću je odmah posle objavljivanja ove kolumne na netu, dakle u četvrak, u 19.10.“ Miting „koji će promeniti sve“ je odličan kontejner u koji ćemo baciti našu grupu, koja je postala žrtva najnovijeg demonstrantskog jednoumlja. Izvolite, sa Fejsbuka na ulice.
Tome je „Građanska gerila“ i služila.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
