Životinje na internetu

Tehnološkim napretkom stigli smo do struje, preko struje smo stigli do interneta, preko interneta do društvenih mreža, paralelno s njima i do brzog interneta i tako smo stigli do 2022, u kojoj imamo apsolutni nadzor nad celom planetom, u svakom trenutku njenog i našeg postojanja.

Stekli su se svi preduslovi da konačno dobijemo materijalne dokaze o postojanju letećih tanjira. Đavola. Da ih ima onoliko koliko smo se ložili da ih ima, bilo bi i snimaka letećih tanjira, a vreme od pojave video-snimaka na internetu do usavršavanja 3D animacije dotle da možete turiti leteći tanjir iznad svake šupe tako da deluje kao da je pravi, dokazalo je da nema prokletih letećih tanjira. Nema ih, jednostavno ih nema.

Ima poneka svetleća tačna na noćnom nebu, ili ponekad tri, pa odu malo levo, malo desno, ali nema nijednog snimka letećeg tanjira koji je negde sleteo i iz njega izašli vanzemaljci, a svi imamo mobilne telefone kojima bismo to mogli da snimimo i pošto nema takvog snimka, znači da nema ni letećih tanjira. Eto. Odnosno, ako ih ima, onda su za nas nevidljivi. Sve ostalo bile su podmukle laži.

Isto važi i za duhove. Nema ih. Ne postoje. Umreš, mrtav si. Ima doduše neko ko se noću snimi u napuštenoj kući, a njegov ortak vrisne iz podruma, ima i snimak kako auto Tesla vidi ljude na groblju, na kom nema živih ljudi, ali snimka duhova, providnih baba, utvara pod belim čaršafima, nema. Jednostavno, ne postoje. Ni vampiri. Ni vukodlaci.

Ipak, postoji i carstvo čuda, koje smo do sad uzimali zdravo za gotovo. Naše četvoronožno, krzneno, pernato, krilato roblje. Pa to su, ispostavlja se, iz minuta u minut, sve sami genijalci! Totalni carevi! Životinje, daleko pametnije od ljudi, uvek spremne na maženje, na zezanje, na sviranje, na pevanje, psi koji govore, mačke koje govore! Oni ‘ladno komuniciraju sa nama, na svojim životinjskim jezicima, a pošto ne možemo da ukapiramo njihove reči, neki od njih počeli su da govore ljudskim rečima!

Mačka, majmun, kornjača, papagaj, jež, krava, magare, morsko prase, hrčak, zec i zlatna ribica, moraju sa nama, idiotima, da komuniciraju jezikom znakova. Tapne ljudsko biće dvaput nežno po glavi, pa kad ono ne skapira, životinja tapne sebe, pa ljudsko biće kaže, ijao vidi, traži da ga mazim, sad ću to da snimim. Životinje sve znaju. One su i duhovite, one se i smeju, one slušaju muziku, gledaju crtaće, one su jedino prvo čudo koje nam je masovna upotreba interneta donela.

Hiljadama godina potcenjivan, životinjski svet ispostavio se skrivenim blagom. Naše male i malo veće komšije, drugari i carevi, kojima smo oteli planetu, a koji imaju smisla za humor i ‘ladno sviraju i pevaju, jedino su što treba pratiti na internetu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.