Srpski turbo folk

Evo, ukratko, tih ideoloških stavova o srpskom pitanju.

Prvo, Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija bila je država u kojoj su svi Srbi živeli zajedno i koja je razbijena delovanjem spoljašnjeg (zapadnog) faktora u smišljenoj i unapred planiranoj akciji.

Drugo, raspadom SFRJ, Srbi su se našli u nezavidnoj situaciji, životno ugroženi u novonastalim državnim tvorevinama: Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Crnoj Gori. Otud je oružana borba bila jedini način kako bi se njihovi interesi i opstanak odbranili.

U ovom smislu su uloga i dejstva Jugoslovenske narodne armije (kasnije Vojske Jugoslavije) bila iznuđena i opravdana. Otud je proistekao i vladajući princip kontinuiteta Savezne Republike Jugoslavije i (1992.) i Republike Srbije (2006.) sa SFRJ.

Treće, formiranje Međunarodnog tribunala za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji sa sedištem u Hagu (Rezolucijom Saveta bezbednosti 827) bilo je protivpravan i antisrpski čin uperen isključivo protiv srpskih ratnih lidera, vojnih i civilnih.

Četvrto, Kosovo jeste „južna srpska pokrajina“ gde je izvršena nelegalna secesija albanskih ekstremista i terorista, koju su priznale ključne zapadne sile u sklopu svoje antisrpske politike.

Peto, bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije 1999. predstavljalo je flagrantno kršenje međunarodnog prava, jer je izvedeno bez odluke i odobrenja Saveta bezbednosti UN.

Šesto, Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 garantuje teritorijalni integritet SR Jugoslavije čija je međunarodnopravna naslednica Republika Srbija.

Time je de jure potvrđena suverenost Srbije nad Kosovom.

Sedmo, nikad i ni pod kojim uslovima, Srbija ne sme dozvoliti prijem Kosova u članstvo UN, kao što nikad i ni pod kojim uslovima ne sme prihvatiti Kosovo kao nezavisan entitet.

Osmo, nacionalni interes Srbije jeste da uspostavlja što bliže odnose sa onim silama koje se protive priznanju Kosova, u prvom redu sa Ruskom Federacijom, Narodnom Republikom Kinom i zemljama trećeg sveta.

Priključenje Evropskoj uniji direktno je suprotstavljeno nacionalnom interesu Srbije zato što podrazumeva odricanje od suverenosti nad Kosovom.

Nema nijednog nacionaliste u Srbiji, nijedne nacionalističke stranke, grupacije ili pokreta s drugačijim pogledom na srpstvo. Svi su oni potekli iz Miloševićevog šinjela bez obzira što se često izdaju za demokrate i slobodoumne. Između sutrašnje demokratije i zaštite nacionalnog interesa u skladu s navedenim tezama, uvek će izabrati ovo drugo.

I to je miloševićevska argumentacija reciklirana u sadašnjosti. Od slova do slova.

Zanimljivo je i indikativno, da za ove bezmalo četiri decenije nije bilo pokušaja redefinicije srpstva u ključu, logici i interpretaciji nezavisnoj od ovog pogubnog i destruktivnog nasleđa uprkos nepobitnoj činjenici o potpunom slomu te politike i njenih ciljeva. A poražena je stoga što je bila (i ostala) duboko pogrešna. Pogrešna i neistinita.

Na čelu te dične patriotske kolone, kako vole sebi da laskaju, stoje predstavnici aktuelnog režima i vladajuće partije.

Oni i nisu ništa drugo do preimenovani istomišljenici one infamne partije iz koje su proizišli.

Ni oni što se opozicijom zovu, što se naizgled njima protive, nisu mnogo različitiji.

Njihovo se protivljenje svodi na prigovor vlastima za nedoslednost u sprovođenju nacionalne politike propraćene težim kvalifikacijama.

U odnosu na nedavnu prošlost i Miloševićevo doba, građanske ratove, negiranje genocida u Srebrenici, nimalo se od aktuelnih vlasti ne odvajaju. U jednoglasnom horu s vlastodršcima pevaju hvalospeve visokim oficirima bivše JNA što su preko noći zamenili svoj jugoslovenski i titoistički identitet za novonakaradno srpstvo i što su osuđeni za najteža zlodela protiv čovečnosti.

To je njihovo shvatanje srpskog nacionalnog interesa.

Putinu pod skutima.

U svom neznanju, udaljen od istine, i narod se, u velikoj većini, ovom lažnom patriotizmu priklonio. Ne treba ga kriviti.

Ako i crkva, i mnogi viđeni ljudi, i vlast i opozicija, duvaju u istu tikvu, kud će on da se dene?

Kome da veruje, na koga da se osloni, gde da pođe?

Ukoliko se otpor iskopavanju litijuma pretvori u antizapadnjačku pomamu, a preti, neće ni za kog biti dobro. Nikako neće biti dobro.

U redu je kad ovu zemlju otimaju i truju Rusi i Kinezi, ali kad Nemci hoće litijum, onda nastupa katastrofa.

Njima se odužujemo za stav o Kosovu u Ujedinjenim nacijama. Taj njihov stav, razume se, ima svoju cenu i mi smo voljni da je platimo. Dočim, ovim zapadnjacima – daleko lepa kuća.

Lepše nam je bez njih i njihovih takozvanih vrednosti. Šta će nam oni? Od njih samo zlo dolazi.

Kolonizacija, eksploatacija, podaništvo.

Hoćemo s BRIKS-om u svom brlogu. Brlog jeste, ama je naš.

Imam dva prosta pitanja za naše vajne nacionaliste:

„Ako je Kosovo južna srpska pokrajina i neotuđiv deo naše državne teritorije, da li su i tamošnji Albanci punopravni građani Srbije ili su to samo tamošnji Srbi?“

I: „Kako bi se vlast u Srbiji formirala ukoliko bi kosovski Albanci odlučili da izađu na izbore u Srbiji i osvoje svojih osamdesetak mesta u srpskom parlamentu?

Drugim rečima, da li ste, gospodo srpski nacionalisti, spremni da delite vlast u Beogradu sa Kurtijem, Tačijem, Haradinajem i ostalim prištinskim političarima, srpskim mrziteljima?“

Glavni problem s nacionalistima i nacionalizmom je u zaslepljenoj subjektivnosti. Isto ono što traže a svoje, što smatraju pravima svojih, odriču drugom.

Ono što na čemu su Hrvati insistirali od momenta stvaranja Jugoslavije (federalizam), negirali su Srbima u nezavisnoj Hrvatskoj.

Svaki zahtev kosovskih Albanaca prema Srbiji, poništavan je kad su istovetno tražili Srbi u okviru političkog sistema Kosova. I Srbi bi u Bosni ono što osporavaju Albancima na Kosovu.

To je, u stvari, začaran krug nacionalizma. Suštinska protivrečnost.

Po nekoj dubljoj zakonomernosti, nacionalisti različitih boja trebalo bi da se najbolje međusobno razumeju otud što im je pravac rezonovanja identičan.

Ali, naprotiv! Oni su jedni drugima najgrđi suparnici. Suparnici i neprijatelji.

Ovi naši, od osamdesetih godina prošlog veka do dana današnjeg, uporno ponavljaju tu praznu priču zasnovanu na veoma problematičnim i kontradiktornim tumačenjima nacije, nacionalizma i nacionalnog interesa.

Kao Švaba tra-la-la.

Srpski ćorsokak.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.