Kako ste svojoj deci ovo objasnili?

U 43,2% slučajeva, žene su isključene iz nasleđivanja, a ova statistika, još je poraznija, kada se posmatraju samo ruralna područja. Na selu, dakle, žene su vlasnice 16% svih nepokretnosti, a to su – piše u istraživanju na koje se ova kampanja poziva – najčešće njive ili parcele, manje od dva hektara. Veoma retko: nekakva četiri zida i nad njima krov.

Setim se izreke: „Žena je dom“, koja mi najednom udara šamar, ko da je nikad pre nisam čula. Jer, ako je žena dom – onda njoj drugi dom i ne treba. Gde god se nađe, žena će da se snađe, za sebe i svoju decu, jer mora!…  Je l’ stvarno tako misli Srbija?!

Je l’ stvarno mudri srpski seljak, toliko nelogičan i glup?!

Ovakvo stanje, naravno, nije posledica lošeg Zakona… Ali, postoje običaji stariji od svakog Zakona, pa se tako od žena očekuje da se svog dela nasledstva odreknu, u korist braće… Dobrovoljno, razume se… Jer, već znaju da su manje vredne.

Ovaj običaj jeste besmislen, ali nam nije nepoznat: svi znamo da naša istorija počiva na patrijarhalnim nepravdama… i svi mi lako možemo da zamislimo kako neki stariji ljudi, negde tamo, u nekoj zabiti i dalje veruju kako je muško dete – sin, sinčina, naslednik i nastavljač porodične loze, a žensko dete – samo dete… „Tuđa sreća, tuđa kuća“, kažu starci… ko što bi mogli reći i gomilu drugih „mudrosti“, koje su pregazili vreme, razvoj svesti i civilizacije. 

Podatak, međutim, koji (bar meni!) ledi krv u žilama, jeste činjenica da se s ovakvim poretkom u običajnom pravu slaže ogroman procenat od čak 68% mladih!

To, dakle, nisu žilavi starci u romantičnim vukojebinama…  gde kabl nije penetrirao, a 4G mreža ne dopire… Ne, to su naša pametna, školovana i digitalno pismena deca… To su naše generacije internet urođenika, odrasle u selu, ali: globalnom, srasle sa pametnim telefonima i slušalicama u ušima.

Dobro jutro, Srbijo!… Kako ste svojoj deci ovo objasnili?!

„Decak je decak“, kaže svekrva-bumerka, mojoj drugarici, milenijalki mlađoj, neposredno pred njen porođaj, sa ženskim detetom. „Decak se uvek vise voji!“, dodaje gospođa, bez dijakritika, jer oponaša „bebeći“ jezik… Doživi, izgleda, infantilnu regresiju, kad samo misli o „decacima“, pa od miline zaboravi tvrdo „č“ u mekoj reči „dečak“…  Moja drugarica ne obraća previše pažnje…  Ipak, feministkinja u meni počinje da se guši od besa, pa onda prihvatim rizik da pokvarim odnose u „tuđoj kući“ i naglas kažem: „Nemojte tako, molim vas! Nemojte, čuće vas Vaša ćerka!“… „Neka me čuje“, kaže gospođa, „Ja ceo život pred njom to govorim!“

Efekat šoka sateruje moj feminizam u najdalji ćošak… Odustajem od dalje rasprave i tako ostanem, sama sa sobom, da mislim: kako li rastu devojčice kojima majke, čitavog veka, naglas govore kako ih vole manje nego njihovu braću?!

Mogu li takve devojčice sutra uopšte da vole?…  Mogu li uopšte da promisle o tome ko je vredan njihove ljubavi ili će prosto poći za prvim, samo zbog toga što je muškarac, a po mišljenju njihovih majki, to je više i vrednije biće… Biće sa pravom prvenstva izbora, prvenstva posedovanja i prolaza, u svakoj prilici, pa i u nasleđivanju zajedničke imovine roditelja?!

U kakve žene rastu tako vaspitavane devojčice, i zašto kažem „žene“ kad mislim na – žrtve?!

Raširim kadar na opšti kontekst, pa malo pogledam, oko sebe.

Godina 2022, tri nedelje pred EuroPride u Beogradu…  S jedne strane, antiprajd kampanja: opet se ne zna kako da deci objasnimo ljubav i koncept jednakih prava… S druge strane – Kosovo, kao večita tema, uvek kad treba da se spinuje i malo podigne temperatura… Pitam se kako ste roditeljima objasnili šta je to „spin“?… Grad osut stensilima sa likom osuđenog ratnog zločinca, s kraja prošlog veka, kao i slovima „Z“, čijim se ispisivanjem, izražava puna podrška aktuelnom ratu u Ukrajini.

Rat je, dakle, ponovo in i jedva čekamo da nam se vrati, na vrata. Cene se svakog dana, kite novim nulama, a guvernerka Narodne banke za poskupljenje namirnica krivi veći broj svadbi i veselja nakon ukidanja epidemioloških mera… Sram vas bilo što se veselite! 

Ako postoji „točak istorije“, izgleda da se kreće u rikverc… i svi već znamo da će, na zemlji koju poseduju muškarci, prvo pregaziti žene, koje ne poseduju ništa sem sebe. Pitam se: kako li svojoj deci ovo objašnjavate?… I šta ste im sve do sada objasnili – potpuno pogrešno, kad im je ovo stanje stvari logično i normalno?!

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.