Odakle zumeri poznaju internet

Prvo sam pomislila: to je bumerski transparent! Samo autentični bumeri mogu da budu ovakvi bumeri!

Zatim sam se setila da su rime krute, na temu Santa Marie della Sallute, zapravo tipična milenijalska fora. Eto, šta bude kad mešaš hip-hop i školsku lektiru!… Ah, da! Onda sam se setila da na svetu postoji i generacija iks! To je generacija koja mi se uvek prva zaturi, u glavi… Možda je to zato što su najmanje agresivni na mrežama? … Ili bar tako deluje, u našoj porodici. Porodična predstavnica generacije iks od samog početka zastupa tezu: mreže su odvratne, mreže su toksične, šta ćete tamo gde su svi?!

NJen sin je Gen Z Genijalac, pa kao i ostali pripadnici te generacije po ceo dan provodi na internetu.

Od stereotipne slike klasičnog zumera razlikuje se samo po tome što nema profil ni na jednoj društvenoj mreži. Veoma ga brine pitanje bezbednosti podataka… I mada decu, svakako, treba učiti da ne ćute, kada počne da priča o bezbednosti na internetu, uvek poželim da ućuti… U drugom satu monologa više i ne pratim o čemu govori, pa onda pobegnem u telefon… drndam Tviter, dok čujem neke fragmente, kao: „Kineskim aplikacijama se ne može verovati!“… „TikTok je najopasnija aplikacija!“… „Moramo da koristimo sve tulse da ostanemo van piksela!“

U početku sam mislila: igra se dete da je haker! … A onda sam imala priliku da se u radu na jednoj predstavi upoznam sa momcima iz SHARE fondacije. Bio nam je potreban ekspertski savet, vezan za privatnost podataka u slučaju sa 1.000 pametnih Huawei kamera u Beogradu.

U drugom satu razgovora moj izabrani ekspert je rekao: „Kineskim aplikacijama se ne može verovati! TikTok je opasna aplikacija“ … ŠTA?!

Usledio je odgovor vezan za zakonske okvire politike privatnosti na različitim sajtovima i platformama. Zanimljivo objašnjenje sa referencama na pravnu kulturu, istoriju naroda, razvoj tehnologija i načine na koji veštačka inteligencija uči.

„Moj sestrić ima trinaest godina, i on kaže da… pa, zapravo – (simultano sam prevodila sa zumerskog na naš jezik) – mislim da hoće kaže kako moramo da preduzmemo sve mere predostrožnosti, kako bismo izbegli da nas algoritam orobi!“

„Tvoj sestrić je u pravu“, rekao je moj izabrani ekspert.

Odmah posle sastanka pozvala sam sestru: „Jelena, Boris je u pravu kada govori o kineskim aplikacijama!“… Ikserka se uopšte nije iznenadila. „Ali, ne kapiram!“, nastavila sam da se čudim, „Odakle on to uopšte zna?!“

„Nemam pojma“, kazala je, „Ali, sada bar znaš kako je bilo babi da se raspravlja s tobom o slobodi štampe!“

Pravo u centar!

Baka je bila veteranka. Čitanje novina bilo je neotuđivi deo njene, generacijske kulture. Plaćala je pretplatu na pet dnevnih listova, ono nešto o ruskoj medicini, plus dva do tri enigmatska časopisa, mesečno. Pozne dane provela je čitajući sve novine i rešavajući sudoku i bele ukrštenice… Ali, novine su postajale sve žuće, brutalnije, tabloidnije… Sve vulgarnije, masnije, krvavije i luđe, a pristojna gospođa od moje omiljene veteranke kuvala se u tom loncu kao žaba… Kao da nije primećivala šta se događa! Hešteg: štanamrade!

Milion puta sam pokušala da joj objasnim kako je štampa danas populističko oružje, u borbi protiv inteligencije građana. Ali, veterani su najtvrdoglavija generacija na planeti. Preživeli su Drugi svetski rat – preživeće i tabloide! „Kupuju se na trafici, ali nisu novine!“ – i ko se seća ove reklame – nije zumer!

„Hej, zumeru!“, potražila sam pažnju svog sestrića, zaronjenog u neki svoj digitalni sudoku, „Odakle ti uopšte znaš sve te činjenice o internetu?“

„Pa, s interneta“, rekao je hladno, ne skidajući pogled s ekrana.

„Pa s interneta“, ponovila i odmah dodala klasičnu glupost, koju bi kazala i svaka druga tetka. „Kidaš internet, ali si nedovoljno zainteresovan za realnost.“

„A šta je realnost?“, pitao je Boris, retorički, „Postoji beskonačno mnogo realnosti, a realna je ona realnost u kojoj provodiš najviše vremena!“

Šta je moja realnost, zapitala sam se. U čemu ja to provodim vreme?

Pola života po protestima, pola u probnoj sali. Pozorište kao omladinski rad. Omladinski rad kao aktivizam. Sve u svemu: beskonačni broj propalih pokušaja da popravim svet… I naravno, Tviter! Mreža koju uvek nosim u džepu, zajedno s paklom cigara. Dve toksične navike. Moja realnost je toksična.

„Pustite decu da vas uče, Santa Maria – dođi juče!“, tvitovala sam. Hešteg: OK_MILLENNIAL.