Sestrić bez interneta

Baka bumerka nije reagovala: od celog interneta, ona koristi – Vajber. NJegovu majku, predstavnicu generacije iks, ova izjava zanimala je mnogo više. Jer ako Borisova misija zaista uspe, dokazala je svoj autentični metod liberalnog vaspitanja, koji je – prethodnih godina, često bio predmet kritike.

„Šta god bude radio u životu“, rezonovala je moja sestra, „Koristiće internet. Hoću da stvarno razume taj medij i neću ja da ga usporavam!“

„Ali, ali!“, vapili su dušebrižnici i mamike iz vrtićke Vajber grupe, „Bezbednost dece na internetu! Neprimereni sadržaji! Krivljenje kičme!“

„Važno je samo“, govorila je moja hrabra sestra, „Da se potrudim da ima dovoljno druge zabave, u životu! A što se tiče izbora sadržaja, to više zavisi od razgovora koje, sa svojom decom, obavite pre.“

Ovde dušebrižnici obično zaćute… Jer, osim što je Borisova majka, moja sestra je i pozorišna rediteljka. NJene veštine razgovaranja i pregovaranja su na vrlo naprednom nivou… Pa, mada nam je odavno postalo jasno da Boris internet koristi opreznije i pametnije od generacijskog proseka, tema vremena koje provodi na mreži, često se vraćala na dnevni red.

Preživeli smo burne faze u kojima je „mrzeo knjige“ i zaključivao da je pisanje rukom – potpuno bespotrebno. Preživeli smo omanji rat sa nastavnicom, koja mu je svojevremeno kazala kako je „ovisnik“ i kako „treba da se leči“ … Preživeli smo i POBEDILI, dve nedelje kasnije, kada je počelo vanredno stanje, a nastava prešla na onlajn. „Pisala nam je da joj pošaljemo domaći. Odgovorio sam: Izvinite, nastavnice, ali baš sam počeo da se lečim!“, smejao se, slavodobitno.

Zato sam njegovo skidanje s neta, prokomentarisala kao klasična milenijalka. „Aj se kladimo: nećeš izdržati više od nedelju dana!“

„Pa, hajde da se kladimo!“, prihvatio je tinejdžer, „Jer, prvih nedelju dana je već prošlo! Nisam vam odmah rekao, dok sam ne proverim svoju samokontrolu!“ … Tetka milenijalka ovde je ostala bez teksta… I vrlo uskoro, počela je da se primećuje ozbiljna promena!

Prvo se hvalio peticama. Mislim da nismo bili dovoljno oduševljeni, jer je Boris i inače dobar đak… Onda je izrazio želju da krene na treninge, što nam se svima dopalo. Ispravio se, raširio i vrlo brzo počeo da dobija obrise prave momačke građe… Uskoro, uhvatilo ga je da nam prezentuje zanimljive činjenice o anatomiji insekata. „Odakle to znaš?“, pitala sam, misleći na njegovu internet apstinenciju. „Odavde“, pokazao mi je debelu knjigu, na engleskom.

„Odakle ti ta knjiga?“ … „Našao sam je, na polici!“

Dokazani mrzitelj knjiga pretura kućnu biblioteku?!

„Mislim čak i da je počeo da piše nešto ko dnevnik“, upozorila me je sestra, tiho, u poverenju, „Ustaje ranije i kada dođem da ga probudim za školu, on je već za radnim stolom i nešto zapisuje u svesku.“

„Ne pišem dnevnik!“, oglasila se tema našeg poverljivog razgovora i stavila nam do znanja da nema slušalice, „Vežbam rukopis!“

Uskoro, pod mojim prozorom, sa radom je počelo maloletničko gradilište. Omanja, tinejdžerska banda, svakoga dana tu se okuplja: vuku neke daske, šipke i smeće… Nešto testerišu, kuckaju, grade… raste neka kuća, raketa ili katapult… Ne znam šta je, a ne pitam, da ga ne blamiram, pred ekipom.

Pa, dok je ranije ignorisao porodične kafe i konferencije, sada je na njima ne samo redovan, nego je key note speaker i moderator, besan kad god mu neko upadne u reč. Porodične kafe, sada su Borisovi monolozi… A Borisovi monolozi, postaju sve napetiji, za istanjene živce predstavnica starijih generacija.

Eksplicira svoje projekte: smislio je, naime, kako da napravi MODEL VISOKE PEĆI, uspomoć šerpe, nekoliko cigli i pumpe za bicikl! Aluminijum se topi na temperauri od 500 stepeni, što, dakle, znači da… BORISE, NE!!! Sledećeg dana, već ima bolju ideju: ako upotrebi dovoljno helijumskih balona, mogao bi da poleti u… BORISE, NEEE!!! Sutra odustaje: helijum je glupost, kaže… Odahnemo… Ali, uspomoć HLOROVODONIČNE KISELINE, koja može da se kupi u farbari, izdvojiće vodonik iz vazduha, kao gorivo za letelicu… NEEEEE!!!

„Vrlo si maštovit i to je dobro“, konstatuje baka bumerka, „Samo je problem što sve tvoje ideje ugrožavaju tvoju bezbednost!“

„Ako nastaviš da eksperimentišeš, kao kosmonaut u kućnim uslovima, desiće se nešto strašno, predosećam!“, plaši ga majka.

„Borise“, pitam na kraju i ja, „Jel si razmišljao da se vratiš na internet?“

Jer, ispostavlja se da je internet najsigurnije mesto za odrastanje. Ohrabrite zumere da ga koriste što češće i što više, jer verujte – zahvaljivaćete mi se kasnije!