Zašto nikad i ništa #NisamPrijavila

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Prijavila sam, i opet ću ako bude trebalo, jer mi to vraća meni neophodnu slobodu da funkcionišem kako hoću. Ako ne prijavim, nema demokratije u stvarnosti, jer sam negativno diskriminisana u poređenju sa nekim muškog pola. I ponižena iz moje slobodoumne perspektive. Zašto bismo se osećale loše, jer neko nije naučio da vlada sobom?

2. A zasto niste rekle ocu? ili majci, pa da ona kaze ocu? Da, mozda bi ga i ubio, od batina sigurno, i treba. NIje to fabricka greska, sigurno vam otac i majka nisu rekli – nemoj nista da nam kazes da bi mi bili sretni. A verujem da su barem jednom rekli – ako se nesto desi, sve odmah da nam ispricas, zar ne?

3. Respekt draga devojko. Podrška od generacije vaših roditelja. Živa bila.

4. sinekura autocenzura kansel kultura

5. Citam u komentarima da se neki pitaju zasto se ne kaze roditeljima. Ja sam u 12toj godini placuci usla u kucu i rekla roditeljima da mi je njihov poznanik upravo na ulici rekao „Mala, imas dobre sisice, dodji kod mene u stan da se skines pa da ih slikam“. Jedina reakcija mojih roditelja je bila to da su se naljutili na mene jer „se sramotim placuci na ulici“. Inace su uvek pazili na mene, bili su dobri roditelji. Samo ovaj incident nikad nisam rszumela. Posle ovoga im nista nisam prijavljivala sto se desavalo. Mislim da ranije jednostavno nije bilo svesti o ovakvim stvarima. Nisam pametna…