Zašto se milenijalci dele izjednačavanjem

„Mi smo generacija modernih tehnologija“, odvalio je Savo Manojlović u nekom intervjuu, svestan ili nesvestan (?) da baca šibicu u rov – ne jaza, već provalije između generacija. Taj rov, ispostavilo se – bio je prepun zapaljivog gasa: izjava je eksplodirala i detonacija nas je u momentu raznela na: mlade i stare; partizane i četnike; na antiratne aktiviste i ratne huškače i profitere. Na one koji zastupaju politike suočavanja s prošlošću i one koji misle da se u budućnost može bez osvrtanja.

Podelili smo se, dakle, na sve one kategorije, na koje se i inače brzo i lako dele svi pripadnici našeg takozvanog društva. A moja lajna na tviteru svakako nije reprezentativan društveni uzorak!

Ona je moja soba sa ehom, čiju akustiku godinama gradim – blokiranjem i mjutovanjem svih onih čije stavove smatram toksičnim. Žrtvovala sam „pluralnost mišljenja“ i demokratiju svog tvitera, zarad očuvanja poslednje mrvice duševnog mira, pa tako moja lajna obično nastupa u horu. Moj tviter nije javno mesto, već više kao grupa za samopomoć i podršku, pa i kad volimo i kad smo hejteri, obično sviramo istu stvar. Ponekad pevamo u kanonu, ali uvek smo jedan hor.

Savova izjava poremetila je harmoniju. Nismo uspeli da se dogovorimo je l’ Savo nespretan, glup ili zao ili je naše sunce i nada, naš mladi lider, vođa i laf!

Stvar je dodatno zakomplikovao Boban Stojanović, kad je podelio Savovu izjavu, pripisujući je SVIMA rođenim krajem osamdesetih i mlađim… i ovog puta, bilo mi je drago što sam starija. Jer, nemojte da vam pada napamet da dajete izjave u moje ime! Niti da mi pripisujete bilo čije! Nikakve, a posebno ne one koje sadrže izraz „antiratni profiteri“.

Potražila sam Savovovu biografiju na guglu, da bih utvrdila koje je godište ovaj „moderni tehnolog“, koji kaže – ima prijatelje svih nacionalnosti… Ispostavilo se da sam samo četiri godine starija. To, dakle, znači da ni Savo više nije dovoljno mlad, da bi mu se glupost otpisala na mladost – ludost, nezrelost i manjak pravog znanja. Sem toga, otkrila sam i da je više nego dovoljno obrazovan, da bi mu se oprostila tolika količina arogancije…. Ili „nespretnosti“, ako joj tako tepate.

U pokušaju da nađem patern svih podela koje je ova izjava iscrtala po mojoj lajni, skapirala sam: ovo je, pre svega, sukob unutar naše generacije… ili bar sukob koji se najžešće vodi među milenijalcima. To nije međugeneracijski, koliko generacijski rat, u kom su bumeri i ikseri prinuđeni da zauzmu strane, dok mi pucamo jedni u druge, na prvim linijama fronta.

Žao mi je bumera. Ipak, oni su ovo i zakuvali! A žao mi je i iksera, ali – na njima je najveća odgovornost… I tako, odjednom – svi su u ratu. Sem možda zumera. Oni su, kao i obično, na TikToku, u igricama ili na onlajn nastavi.

Ovaj milenijalski rat nije izazvala jedna izjava, ali je izjava bila povod za spontani „tviter referendum“ u kom je naša generacija podigla onaj čuveni tepih, pod koji tradicionalno guramo neprijatne stvari.

Ispod tepiha, izmilelo je đubre… Svo đubre skupljeno tokom detinjstva u devedesetim. A onda i novo đubre koje skupljamo svakog dana, sada kada smo ljudi u punoj snazi. U punoj snazi, ali nedovoljno snažni da bismo svoje živote uzeli u svoje ruke.

„Kao da smo ceo život po nekim protestima“, kaže moj BFF, dok smo pretprošle subote hodali po sred Gazele… KAKO TO MISLIŠ: KAO? – derem se ja, najednom svesna da sam odrasla na protestima i da na protestima polako starim.

Više sam puta bila na protestu, nego u klabingu – objašnjavam. Više sam puta bila na protestu, nego u inostranstvu. Više sam puta bila na protestu, nego na muzičkom festivalu… A nije da sam neka što izbegava festivale!

U ehu rata koji bio je naš, ali nije vođen kod nas, milenijalci u Srbiji rasli su u kulturi protesta, a to nije kultura ljubaznosti. To je bes. Veoma često: bez bez cilja i koncepcije.

Savo Manojlović svakako ima zasluge za jedan momenat u kom je naš bes uspeo da skupi i usmeri, podsećajući nas da samo svojim izlaskom na kolovoze, čuvamo jedni druge i da imamo samo nas… Ipak, nije smeo da nas odmah zatim ponovo podeli!

A kako nas je podelio?… Podelio nas je izjednačavanjem! Jer, rat je rat. A mir je mir. I nije isto!

NISMO ISTO!

Na kraju dana, ta nesposobnost da se uvide jasne razlike i jasne granice između rata i mira, takođe je jedna vrlo milenijalska stvar… jer, kada rasteš u ratu, koji šmira da je mir, sve je relativno, sve je zapaljivo i svaka šibica vodi u detonaciju.