Achtung!

Daje se i objašnjenje u kojem stoji i to da su lekara citirali „marginalni mediji“.

U snimku je jedan nemački lekar doveo u pitanje zvanično tumačenje pandemije koja je odjednom zadesila svet, odnosno istine koje su isto tako iznebuha postale u potpunosti nesporne.

Poredio je pandemiju virusa Sars-CoV-2, kako glasi njegov službeni naziv, sa ranijim, mahom sezonskim respiratornim infekcijama kakav je grip, uključujući broj žrtava u Nemačkoj i tvrdio da su one ozbiljnije od aktuelnog i da su sobom nosile veću stopu smrtnosti.

Osporavao je načine lečenja najtežih slučajeva tvrdeći da oni donose više štete nego koristi, to jest više smrti nego izlečenja.

Moguće je da je doktor od čijih me opasnih stavova spasavaju „proverioci činjenica“ šarlatan.

Isto tako je moguće da je on antivakser, ili da ga antivakseri vole, ko će ga znati, pa i „teoretičar zavere“, što je titula koja se sada, upravo u Nemačkoj, sumnjalima rado dodeljuje.

Međutim, ne mogu da se otmem utisku da se u „ratu protiv virusa“ primenjivala i uveliko primenjuje i metoda ispiranja mozga.

To znači da će onoga ko posumnja u neke podatke, tvrdnje i metode nametnute s visokih političkih i stručnih mesta brzo i efikasno snaći optužba da je teoretičar zavere, antivakser, verski fanatik ili nešto tome slično.

Ko vidi moj post na Fejsbuku uz pridodato mu upozorenje mogao bi da me svrsta upravo u tu grupu, a može biti i da me prijavi tamo gde treba.

Bilo je tumačenja prema kojima se sve što se dešavalo u vezi s virusom, a pre svega „mere“, predstavljalo – trijumf nauke.

Jer, bolest koja je svet snašla navodno je i najzaostalijim umovima i najretrogradnijim društvima, koji nas inače neprestano odvlače u mrak novog Srednjeg veka, stavilo do znanja da je odgovor u laboratoriji.

Sklon sam, međutim, da verujem da nas je snašao trijumf države čije su granice, vlasti i oružane snage preko noći dobili na značaju kakav odavno nisu imali, naročito na Zapadu gde spada i Srbija, koliko god to na prvu loptu smešno zvučalo.

Takođe, trijumf političke korektnosti zbog svega gore navedenog, a u koju je spadalo i izmišljanje sabotera – često gotovo nepostojećih prekršilaca mera – u borbi protiv „nevidljivog neprijatelja“.

U Srbiji smo svedoci trijumfa Branimira Nestorovića koji se i prvi i poslednji smejao, od „predratne“ faze do stanja u kojem se nosioci maski i rukavica koji nisu u trećem dobu ponovo posmatraju kao čudaci.

Najzad, pandemija virusa Sars-CoV-2 biće trijumf onih koji će iz nje za sebe izvući najveću korist, a takvih ima uvek, i kojima je bilo u interesu da na nekoliko meseci sve stane.

Vreme će pokazati da li je sve baš moralo da se odigra na način na koji se odigralo, a ne možda malo drugačije za šta smo primere imali u veoma različitim zemljama, kakve su demokratska Švedska i autoritarna Belorusija.