Toni Bler smatra da se Bregzit može zaustaviti iako su Britanci na referendumu doneli tu odluku i uprkos rešenosti Evropske unije da poštuje njihovu volju.
Kako to da ste rešili da se selite u novu kuću – kaže Bler o životu Ujedinjenog Kraljevstva van EU – a da je niste ni pogledali. Sugeriše kako bi Britanija van EU možda i mogla dobiti pristup jedinstvenom tržištu, ali da pritom poštuje evropsku imigracionu politiku, zbog čega bi se Britanci potom pitali „pa zašto smo se onda uopšte otcepljivali“.
Bivši britanski premijer bi da se suprotstavi oluji koja je krenula i pre Bregzita, ali biće da nema s kim. Vreme u kojem je Bler igrao jednu od glavnih uloga na svetskoj pozornici nepovratno je prošlo, o čemu govori i njegova stidljiva najava o povratku u politiku, ali ne na velika vrata jer, kako priznaje, na britanskoj političkoj sceni su sada suviše neprijateljski raspoloženi prema njemu.
DŽil Stajn, kandidatkinja Zelenih na nedavnim predsedničkim izborima u SAD, obrazlaže da se ne bori protiv vetrenjača time što traži da se ponovo prebroje glasovi u državi Viskonsin. Ne, kaže Stajn, ona ne želi da promeni ishod izbora i useli Hilari Klinton umesto Donalda Trampa u Belu kuću, već želi novo brojanje iz principa – da se uspostavi „izborni sistem kojem ćemo moći da verujemo“. Ipak, ona traži brojanje i u Mičigenu i u Pensilvaniji u kojima je, kao i u Viskonsinu, pobedio Tramp, pa javnost njene poteze tumači upravo kao očajnički pokušaj da ospori glasanje od 8. novembra.
Zapadni svet je očigledno zagazio u promene i to treba prihvatiti. U manjoj ili većoj meri promene će se nastaviti, pored ostalog i na predstojećim izborima u Austriji, Holandiji, Francuskoj, Nemačkoj… Oni koji se promenama suprotstavljaju, kasnije, pošto se one dogode, pokušavaju da im se prilagode i da ih okrenu u svoju korist. Otprilike, kao što je Tramp kazao upitan za odnos republikanskog establišmenta koji mu se pre izbora protivio: „Sada su zaljubljeni u mene“.
I Srbija je pred izborima, ali u njoj su se promene već dogodile i ne izgleda da će tako brzo doći do novih. Da li je SNS populistička desnica? Možda. U svakom slučaju ima više zajedničkog sa Trampom i Marinom le Pen, na primer, nego opozicija. Panović period 1998-2000. naziva psihodeličnom fazom Miloševićevog režima. Tada su se sadašnji naprednjaci ugradili u vlast. Vučićeva vlast je psihodelična od samog početka.
U šire shvaćenoj opoziciji se kao kandidati za predsednika peku Saša Janković i Vuk Jeremić. Janković, elitistički kandidat , koji očigledno ima ambiciju da ide na izbore, izgleda mi kao poraz već u začetku. Pored ostalog zbog toga što bi on u trku ušao kao donedavni zaštitnik građana, a Srbija nije građansko društvo. Osim toga, koncept, možda ne građanskog, ali otvorenog društva svakako, u opadanju je.
Jeremić, u čiju ambiciju ne treba sumnjati, ima veće šanse kao „srpskiji“, a i „svetskiji“ kandidat. Osim toga, lakše se može zamisliti kohabitacija Vučića i Jeremića, nego Vučića i Jankovića, iako se premijer preko svoje omiljene štampane stvari dere da će podneti ostavku. U stvari, Vučić premijer i Jeremić predsednik mogli bi lepo da sarađuju, makar u prvo vreme. Dok ne dođe do sudara ambicija.
Ali nikako ne treba potceniti mogućnost da će još „tomovače“ proteći do onog Tadićevog drugog filma.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
