Antisoros u Briselu 1Miloš Mitrović Foto: Stanislav Milojković

„Desiće se desničarski populistički nacionalizam. To je ono što će vladati. Imaćete pojedinačne nacionalne države sa sopstvenim identitetima, sa sopstvenim granicama“…

… tako pompezno je Stiven Benon, bivši glavni strateg Bele kuće i najprepoznatljivije američko lice ideologije koju pominje, predvideo šta će biti sa Evropom pošto se on umeša u kampanju za izbore za Evropski parlament 2019.

Benon planira da postane protivteža DŽordžu Sorosu u Evropi, neliberalna potpora istih takvih pokreta i stranaka. Da pomogne strankama nalik Fidesu Viktora Orbana ili poljskoj partiji Pravo i pravda da postepeno dođu na vlast u drugim evropskim zemljama, među kojima su Francuska i Nemačka. Za početak, cilj je doći do trećine poslaničkih mesta u Evropskom parlamentu.

Formalni razlaz predsednika Donalda Trampa i Benona dogodio se avgusta prošle godine, kada je ovaj nekadašnji šef Trampove kampanje napustio Belu kuću. Međutim, s obzirom na kritike koje američki predsednik sve češće upućuje Evropskoj uniji i na mere koje joj je uveo nema sumnje da su on i Benon na liniji, ako već ne u dosluhu. Spaja ih pored populističkog i ekonomski nacionalizam.

Dok se Tramp bori protiv optužbi da je postao predsednik zahvaljujući ruskom mešanju u izbore, njegov nekadašnji najbliži saradnik otvoreno najavljuje američko mešanje u evropske izbore. Benon planira da se privremeno preseli u Evropu, odnosno Brisel posle izbora za američki Kongres početkom novembra. Očigledno je da ne sumnja previše kakav će ishod tog glasanja biti.

Kada je u martu bio u Evropi, Benon je podržao promenu vlasti u Italiji, sastao se sa predstavnicom Alternative za Nemačku (AfD), veličao kriptovalute kao način da se centralnim bankama oduzme kontrola. U Briselu će upravljati političkom fondacijom „Pokret“ koja će pomagati evropskim desnim populistima: prikupljanjem podataka, istraživanjima, ciljanim porukama javnosti.

Benonovi planovi najavljuju dalje urušavanje transatlantskih odnosa kakvi su postojali od 1945. Logičan su nastavak istog duha koji je Tramp pronosio Evropom tokom svoje nedavne turneje. Dok se usaglašavanje među starim saveznicima čini sve daljim, ugledni evropski mediji i dalje se usredsređuju na kritikovanje Trampa i neosnovano čekanje da njegov mandat prođe, kao ružan san.

Podsećajući na dugu tradiciju američkog izolacionizma, nemački politikolog Kristijan Hake ističe da Tramp predstavlja „Ameriku koja je uvek bila tu, a koju mi Evropljani i posebno mi Nemci do sada nismo priznavali i čiju smo istoriju namerno potiskivali“. Većina u Berlinu čeka Ameriku posle Trampa, piše Hake za magazin Cicero. Ta većina zanemaruje umor Amerikanaca od 17 godina dugog rata protiv terorizma, kao i nezanemarljivu popularnost 45. predsednika SAD među biračima.

U prema Trampu dominantno kritičkoj javnosti Nemačke, Hake spada među one koji američkom predsedniku daju za pravo što se neprestano žali na nedovoljna ulaganja evropskih zemalja, a posebno Nemačke, u odbranu. Ovaj bivši profesor na Univerzitetu Bundesvera u Hamburgu stanje nemačke vojske opisuje kao „katastrofalno“: „U trupama ništa ne leti, ništa ne plovi i ništa ne trči.“

Jedna od poslednjih vesti je da Socijaldemokratska partija Nemačke, jedna od vladajućih, navodno može da odahne. Prema najnovijem istraživanju urađenom za nedeljno izdanje Bilda, ponovo je ispred AfD-a sa 19 odsto podrške birača, za četiri odsto više. Nedavno je AfD prvi put nadmašila SPD, našavši se na drugom mestu, odmah iza demohrišćana. Neka druga aktuelna istraživanja daju sliku mrtve trke.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari