Antivakseri iz kabineta

Više od godinu dana je prošlo od izbijanja pandemije i frustrirajuće je kada i dalje ne možete da se od virusa zaštitite.

Pitanje je, s druge strane, koliko je običnih ljudi iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije u mogućnosti da dođe u Beograd, ali pitanje za njihove vlasti – zbog čega su oni, uopšte, došli u situaciju da ne mogu da se vakcinišu u svojim zemljama.

I u vakcinaciji vidimo razlike među ljudima i pošto je Privredna komora Srbije ponudila 10.000 doza za preduzetnike iz susedstva, da ih prime u Srbiji, ne možete a da se ne zapitate da li je zdravlje bolje stojećih „jednakije“ od zdravlja većine.

Možemo se pitati i o motivima srpskih vlasti – da li su susedima ponudili vakcine iz čovekoljublja i solidarnosti u šta je teško poverovati s obzirom na to kakvo je sveukupno njihovo ophođenje prema sopstvenim građanima.

Možemo biti i ciničniji pa se povesti za izveštajima, poput onog Asošijeted presa, u kojima se spekuliše da srpske vlasti navodno žele da se ratosiljaju vakcina pred istekom roka upotrebe, ali teško da je odluka da se zaštita ponudi ljudima iz regiona za osudu. Drugo je pitanje da li su se prilikom te vakcinacije ovog vikenda poštovale i koliko epidemiološke mere.

I treće je, važnije pitanje, zašto vlast u Srbiji ne vodi kampanju za masovnu vakcinaciju u situaciji kada ona teče sporo, pored ostalog i zbog skepse koja se prema vakcinama širi, u čemu je udruženje Ujedinjeni protiv kovida koje se oglasilo povodom pomoći komšijama potpuno u pravu.

Može se osuti paljba na „antivaksere“, na „teoretičare zavere“ i ostala stvorenja koja postoje i drugde, ne samo u Srbiji. Opravdano je, međutim, upitati se odakle oni dolaze, jesu li pali s neba ili, možda, iz raznih kabineta, tamo gde su napravljene i razne desne ekstremističke grupe koje nesumnjivo imaju veze sa vlastima.

I jesu li marginalne grupe uticajnije od vlasti koja je i sama na početku i kasnije tokom pandemije imala i ima demagoški pristup prema zdravstvenoj krizi. U demokratiji, kažu, makar i kljakavoj, ljudi se ne mogu prisiljavati na vakcinaciju, nije ovo sedamdeset i neka kada se tako borilo protiv variole vere, ali se zato mogu proglašavati neodgovornima i nedoraslima.

„Možemo mi donositi kakve god hoćemo mere, ali ako nema dobre kontrole, onda nam to ništa ne vredi. Puna šetališta su isto kao da na Marakanu pustite 50.000 navijača. To smo juče imali na Adi Ciganliji“, rekao je juče Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, ali nije rekao ko je kriv što nema kontrole.

Jer kriva može biti samo vlast koja je dozvolila da do nedavno budu pune kafane i tržni centri, a ne šetališta. Sigurno nisu krivi građani koje vlast u ovom „svetskom ratu“ vodi na takav, najblaže rečeno, nekonzistentan način. Građani koji pandemiji žele da vide kraj, a on se ne vidi.

Kraj će doći, ali „mere“ će sigurno ostati još dugo i to na globalnom nivou, bar neke. Kao što je bio i prošao napad na Ameriku 11. 9. 2001, a restrikcije posle toga uvedene u avionima važe i danas.