Babaroga Šmit

„Ne mislim da mrzi Srbiju i srpski narod“, rekao je Aleksandar Vučić dopustivši ipak, time što to samo misli, mogućnost da Šmit u slobodno vreme mrzi Srbe.

Mogućnost da je Milorad Dodik, koji je Šmita doveo u vezu sa Francom Ferdinandom i Adolfom Hitlerom, ipak u pravu.

Uoči susreta sa međunarodnim posrednicima za dijalog sa Kosovom Vučić se sastao sa Dodikom, manje da ga „smiri“, više da demonstrira takozvano jedinstvo i navodne adute Srbije pred pretpostavljenim pritiscima.

„Da će biti mnogo teže za RS“ – zbog Šmita – rekao je da „nema sumnje“.

Tvrdio je da će novi visoki predstavnik da uzima nadležnosti entiteta da bi pravio funkcionalnu državu BiH.

Nije rekao da li je realno da jedan čovek napravi funkcionalnu državu, pa i da li BiH zaista i treba da bude takva država.

Na osnovu izjava specijalnog predstavnika Sjedinjenih Država za Zapadni Balkan Metjua Palmera u Beogradu prošle nedelje još jednom se može zaključiti da su šanse za bilo kakvo povezivanje rešavanja kosovskog pitanja sa BiH ravne nuli.

Palmer je rekao da SAD snažno podržavaju teritorijalni integritet BiH i da „nema prostora za priče o raspadu, niti o otcepljenju Republike Srpske“.

Palmer, za razliku od nekih predstavnika Evropske unije i predstavnika nekih njenih država članica, o nizu takozvanih non-pejpera za rešavanje problema u regionu govori kao o besmislicama. Kao o nečemu što za SAD nema značaj.

To je govorio i u aprilu, povodom inicijalnog non-pejpera o stvaranju velike Albanije na račun Kosova, i velike Srbije i velike Hrvatske na račun BiH, a što je u Beogradu predstavljano kao interes Srbije.

„Ono što podržavamo je ‘velika’ Bosna i Hercegovina. Definišem to ‘velika’ ne kao geografski pojam, nego kao zemlju koja predstavlja dobru upravu, transparentnost, odgovornost, prosperitet. Vladu koja isporučuje narodu BiH ono što mu treba“, rekao je tada.

Za razliku od Dodika i Vučića koji sugerišu da će Kristijan Šmit biti diktator – što njih dvojica dakako nisu – američki zvaničnik takve navode odbacuje kao „spekulacije“ tvrdeći da će novi visoki predstavnik činiti samo ono što bi omogućilo da BiH konačno postane kandidatkinja za članstvo u EU.

Da pomogne da se omogući da ta država prestane da tavori, više od četvrt veka posle završetka rata.

Dodikove priče kako će RS da tuži bivše visoke predstavnike zbog navodnih „antidejtonskih“ odluka i Vučićevo obećanje Dodiku da će Srbija od sada početi da traži izveštaje visokog predstavnika, dakle od Šmita, ne izgledaju kao politika koja bi imala bilo kakve rezultate i domet.

Osim u slučaju da Srbija odluči da promeni svoju spoljnopolitičku orijentaciju od Zapada ka Rusiji, za šta sada nema nikakvih naznaka.

Jasno je da bi nastojanja EU da od Bosne zaista počne da pravi funkcionalnu državu smetala Dodiku i svim onim političarima u BiH iz sva tri „plemena“ kojima je u postojećem stanju dobro.

I to da bi za jedan takav poduhvat Uniji bila potrebna podrška iz same BiH kojoj bi to – da ima dobru upravu, „transparentnost, odgovornost, prosperitet“ – valjda trebalo da bude interes. Ali EU svakako ima moć da nešto preduzme i prekine tavorenje.

Koliko ima interesa i političke volje videće se u avgustu.