Banda Đura

Uspelija, mada ništa manje sumanuta, bila je bravura Ane Brnabić, takođe povodom okončane blokade Rektorata, da je „prekinuta talačka kriza“. Zaključak oboje trebalo bi da bude da je, eto, rektorka poklekla pred pritiscima i obećala razrešenje višegodišnje misterije na temu da li je Mali plagirao doktorat. Isto misli, sledi, rektorka kao i Vučić, kao i Brnabić, ali našla se u ulozi žrtve, žrtve studenata Čvorovića, s tom razlikom da ona, za razliku od troimenog podstanara Jakovljevića, nije uspela da pobegne, u metaforičkom smislu, nego je prihvatila njihove zahteve. Zahteve studenata koji nisu u pravu, iz perspektive Vučića i Brnabić, „dvojca“ mnogo opasnijeg od Ilije i Đure Čvorovića.

Niko ko tvrdi da ima bilo šta sumnjivo ma koliko ta sumnjivost očigledna bila, u postupcima vlasti i u karijerama njihovih istaknutih nosilaca apsolutno nije u pravu. Pa nisu ni studenti. Nema u vlasti nekog pandana drugu Titu koji će tvrditi da jesu i povesti kozaračko kolo kojeg, takođe, odavno nema.

Dovoljan dokaz da Mali nije plagirao doktorat je to što je on okačio slike svojih diploma na Instagram ili gde već. Sve je tu jasno. Slika govori više od hiljadu reči i analiza, ko drugačije kaže kleveće i laže. Jasno je to verovatno i beogradskim saobraćajnim policajcima i radnicima gradske čistoće koje je na svoje društvo Vučić prinudio minulih večeri, uzeo ih za taoce takoreći, brnabićevski rečeno.

Dotakao se Vučić verovatno i te teme plagiranja dok je s čistačima u žutom jeo burek, pošten čovek s poštenim ljudima, čovek koji samo radi svoj posao, baš kao i oni, za razliku od pokondirenih elit-protivnika i Cileta studenta koji tuđ hleb jede, a njegov svet oće da menja.

Prisutan, ali poslovično nevidljiv, u društvu Vučića našao se prilikom susreta sa saobraćajcima njihov nadređeni Stefanović. Za razliku od diploma Malog, iako njihovo objavljivanje ništa ne dokazuje, Stefanovićeve diplome su nevidljive, baš kao i on. Ako Stefanović pođe stopama Malog i zakači ih na Instagram ili gde već to opet ništa neće dokazati nedokazanoj lažnoj eliti. Prosto je i nečuveno tražiti od Stefanovića, prvog saradnika Vučića, bilo kakve dokaze, to mu ionako nije u opisu posla.

Nikakvi dokazi svima njima apsolutno nisu potrebni, jer valjanost njihovog postupanja je očigledna i vidljiva na televizijama i u odštampotinama. Ako nešto ne štima u radu vlasti, zna se ko je kriv. Ili kako je to u pisamcetu Beograđanima neki dan opet bravurozno objasnio direktor JKP Beogradski vodovod i kanalizacija Dragan Đorđević uz dodatak potpisu „master ekonomista“: „Nemarom prethodne gradske vlasti vodovodna mreža u centru grada nije svojevremeno planski obnavljana i rekonstruisana“. Savršeno logično objašnjenje za havariju dato, uz to obećano i umanjenje računa za vodu od pet odsto.

Takva „šio mi ga Đura“ objašnjenja mogu da se nastave u nedogled, bilo da je reč o havarijama, lažnim diplomama i svemu drugom. Zato, izuzev u slučaju promena, odgovor na pitanje šta će biti s kućom, to jest zemljom, glasi da će opusteti. Ma koliko se banda Đura tobože trudila da blokira aerodrom.