Berni revolucija

Od predsedničkih ambicija odustali su, u korist Bajdena, Pit Butidžidž, Ejmi Klobučar i Majkl Blumberg. Neizvesno je hoće li Bajdena podržati i Elizabet Voren, koja je takođe odustala posle poraza u svom Masačusetsu. Mio joj je Sanders, ali joj je možda milije potpredsedničko mesto – za koje su navodno veće šanse sa Bajdenom, jer se procenjuje da on može da pobedi Donalda Trampa.

Sanders je nepoželjan jer je socijalista i revolucionar, kako sebe naziva i o čemu govori i njegov program. Najpoznatiji njegov deo je zalaganje za uvođenje univerzalnog zdravstvenog osiguranja (Medicare for All) koji bi značio da će se vlada velikim uvećanjem budžeta pobrinuti da lekari i lekovi budu dostupni svima.

Na Medicare for All otpao bi najveći deo dodatne potrošnje ako Sanders pobedi – 17,5 od 40 biliona dolara u narednih deset godina (projekcija redovnih troškova vlade za isti period je 52 biliona dolara).

Sledeći najveći udeo u ovim dodatnim troškovima imao bi Zeleni nju dil, koji predviđa uvođenje 100 odsto obnovljivih izvora energije u proizvodnji struje i saobraćaju do 2030. godine uz otvaranje 20 miliona radnih mesta, potom program Dom za sve, otpis studentskih zajmova…

Sandersov program ne samo što je revolucionaran, nego bi se moglo reći da je to istinski plan America First. Razume se, njegova realizacija ne dopada se mnogim bogatim Amerikancima koji bi se našli na udaru većih poreza, što je i razlog odbacivanja Sandersa, pre nego to što je kao nezavisni kandidat nedovoljno demokrata – obećao je lojalnost stranci ako bude izabran – ili što navodno ne može da pobedi Trampa.

Bajden, smatra se, može da pobedi jer ima bolje uporište u različitim slojevima društva. Ali istorija ne govori tome u prilog. Rebeka Kac, strateg demokrata koja radi sa progresivnim kandidatima, u koje spada i Sanders, rekla je za Gardijan da ne misli da je senator „riskantna opcija“: „Ponekad je najsigurniji izbor takođe najrizičniji. Setite se da su DŽon Keri, Hilari Klinton i Al Gor bili siguran izbor“.

Sandersu bi na putu ka nominaciji mogle da zasmetaju neke njegove neobično iskrene izjave koje se tiču spoljne politike, ali ne samo nje. Tako će, procenjuje se, njegova pohvala Kastrovom programu opismenjavanja Kubanaca, iako nesporna i uz Sandersova potonja „pravdanja“ da osuđuje autoritarnost režima u Havani, otuđiti birače „latino“ porekla, uključujući one na Floridi, državi koja je uvek bila važna u izbornom procesu.

Florida, koja glasa kasnije ovog meseca, „bastion je kubanskih izgnanika gde se svaka odbrana gospodina Kastra smatra diskvalifikacijom za one koji se bore za javnu funkciju“, pisao je NJujork tajms. Sanders ne haje ni za nedodirljive saveznike: aktuelnog vladara Saudijske Arabije otvoreno je nazvao ubicom, a izraelskog premijera Benjamina Netanjahua rasistom.

Moguće je da je najizvesniji ishod za Sandersa repriza 2016, kada je, izgubivši od Hilari Klinton, poručio pristalicama da se „revolucija“ nastavlja. Senatoru iz Vermonta vreme ističe, ali reforme ka pravednijem društvu za koje se zalaže neće izgubiti smisao niti aktuelnost, pogotovo u slučaju reizbora Trampa.