Bla bla, truć

Onda sam tražio racionalno objašnjenje. Nikolić je, pomislio sam, smišljeno Liju ispričao taj nonsens znajući da će isti brzinom svetlosti postati medijski hit. Tako je i bilo. A šta će Nikoliću medijski hit i to da mu se ljudi smeju? Odgovor: da skrene pažnju sa svoje prethodne izjave koja je, isto tako, pa još i više, prodrmala medije, ali i vladu. A izjava se ticala Kosova – „neće nas pustiti u EU dok ne priznamo Kosovo“.

I uspelo je Nikoliću, ali na kratko. Priča o proročanstvu o žutim ljudima koji piju vodu sa Morave ušla je u anale bedastoća ovdašnjih političara. Gledaće se to na Jutjubu neko vreme, ali neće oboriti rekorde gledanosti klipova „Klinton je žena“, „Ću izađem na televizor“ i onog Šešeljevog u kojem u Hagu poručuje sudijama, tužilaštvu i osoblju šta mogu da mu urade.

Na kratko je, dakle, uspelo Nikoliću, pažnja se brzo ponovo vratila na njegovu izjavu o Kosovu i svi se polomiše – poslednji nemački ambasador – dokazujući da niko od Srbije ne traži da prizna Kosovo. Taman posla, ne bi to naši zapadni partneri.

Ali da mi je neko rekao da će Vučić istog tog dana kada je Nikolić torpedovao Tarabića proročanstvo uspeti predsednika da prevaziđe, rekao bih mu „ala lažeeeš„!

Vučić je, naime, na otvaranju Pupinovog mosta u društvu kineskog premijera rekao: „Ovaj događaj je daleko značajniji od onog što smo radili u prethodna dva dana, jer je događaj koji veliča dela, a ne prazne reči“. Iz čega proizlazi da je beogradski samit Kine i 16 evropskih zemalja bilo trućanje. Osim ako uzbuđeni premijer, koji je hitro morao da se od citiranja kineskih poslovica prešaltuje na mudrosti Ive Andrića – a na šta će drugo na mostu (vrlo originalno zar ne?) – nije, jednostavno, napravio lapsus.

Ali ako je to bio nekontrolisani ispad iskrenosti, onda ispada da je najpametniji glede samita ispao hrvatski premijer Zoran Milanović. Kojeg je deo hrvatskih medija raščerečio zbog odluke da ne dođe na samit zbog Šešelja i koji se onda nevešto branio da se na takvim samitima ionako ništa važno ne događa.

Ne, u takvim prigodama puštaju se prazne reči niz vetar, što bi sugerisao Vučić, ako nije napravio lapsus. Ne, dakle, nije Milanović pogrešio, pogrešile su visoke zvanice iz preostalih država, gladne kineskih investicija, koje su u odsustvu pametnijih poslova i promućurnije političko-ekonomske računice došle u Beograd.

„Čudna mi čuda, napravili most. Hrvatska je napravila deset takvih mostova“, tako je, nešto rekao Milanović. A hrvatski mediji grme kako će Kinezi Srbima da naprave još jedan most, duži od planiranog za Pelješac i da povežu Beograd sa solunskom lukom. „Pih, Rijeka ima najdublje pristanište u Europi, Rijeka je u srcu Europe, a Beograd i Solun nisu“, odgovara Milanović.

Pitao se narod a šta će mrski Edi Rama na samitu odmah do Lija, tražio teoriju zavere ne razmišljajući da je za to kriv abecedni red država zvanica. Pitao se narod a kad se pre pomiriše Rama i Vučić. A kad se oni tako lako pomiriše, mogli bi još lakše da se izmire Milanović i Vučić, na jednom bilateralnom susretu. Ionako su na sličnim talasnim dužinama.

Ali, pih! Čemu to.