Bošnjačka majka

Kako god, Ankara je i prošle godine osporavala da je Erdogan rekao da je „Kosovo Turska“, a paternalistički odnos Turske prema (delu) BiH je nesporan. Uz izveštaje o „100 miliona Turaka“ u pripravnosti, mediji su podsetili da se Erdogan kandidovao za predsednika Turske na izborima 10. avgusta. Što se ratnog broda tiče, inicijativa je takođe nesporna, ali da bi se realizovala potrebna je saglasnost Predsedništva BiH od čega nema ništa.

Dok se stvar sa BiH ne razjasni, zanimljivo je da se turski premijer i njegova vlada prema aktuelnom sukobu između Izraela i Hamasa u kojem je do sada poginulo više od 120 Palestinaca, najvećim delom civila, drže gotovo uzdržano. Erdogan, samoproklamovana palestinska majka, oprezno reaguje na ono što neke arapske države poput Jordana i Katara nazivaju masakrom ili „varvarskom agresijom“.

Odlazeći predsednik Abdulah Gul je apelovao na Izrael da prekine napade i da ne kreće u kopnenu ofanzivu, Erdogan je upozorio da se odnosi između Ankare i Tel Aviva – duboko poremećeni od 2010. kada su izraelski komandosi pucali na turski brod Mavi Marmara koji se zaputio u Gazu ubivši devet Turaka – ne mogu normalizovati dok napadi na palestinsku enklavu ne prestanu. Pregovori o normalizaciji od kojih se očekuje da će rezultirati izraelskim obeštećenjem porodicama turskih žrtava odvijaju se uz posredstvo SAD. Erdogan je maja 2013. najavio da će posetiti Pojas Gaze. Izrael je reagovao žestoko zahtevajući da od puta odustane. Obećanje nije ispunjeno ni nakon više od godinu dana.

„Erdogan nije intelektualac i ne čita puno. Zato ne pokušava da ponudi elokventne opaske. Radije drži strastvene govore, veliča apsolutne istine, zanemaruje logiku, pojednostavljuje stvari i nastupa beskompromisno. Ne stidi se da izgovara lažne tvrdnje… On svakako podiže temperaturu do groznice“, piše za istanbulski Zaman kolumnista Abdulah Bozkurt analizirajući predizbornu kampanju u Turskoj. „On izgleda pokušava da izmami prosvetljenje nalik verskom među masama koje dolaze na njegove mitinge, što je u skladu sa političkom islamističkom ideologijom koja se usredsređuje više na simbolizam i retoriku nego na suštinu“. objašnjava Bozkurt.

Prema izveštajima o podršci „100 miliona Turaka“ Bošnjacima, Erdogan se kleo velikim Alahom i bezmalo proklinjao pretke osmanlije što su „svoju braću Bošnjake u davnoj prošlosti predali neprijatelju bez ikakve zaštite Austrougarske“, a „to sebi nikad nismo i nećemo moći da oprostimo“.

Ako je Erdogan zaista dao ovakve izjave, teško je osporiti komentar još jednog predsedničkog kandidata – Milorada Dodika, na izborima u Republici Srpskoj 12. oktobra – da su opaske turskog premijera pretnja i da je Turska u BiH remetilački faktor. Ipak, da li je jedini remetilački faktor?