Bregzit II

Britance je, pošto su u ponoć u petak na subotu formalno napustili Uniju, dočekalo pismo francuskog predsednika Emanuela Makrona u kojem je on izrazio „duboku tugu“ zbog Bregzita. Makron je susedima napisao da „Kanal ne deli naše sudbine“, da napuštaju EU, a ne Evropu, i da neće biti odvojeni od Francuske i „prijateljstva njenog naroda“. Koordinator Evropskog parlamenta za Bregzit, bivši belgijski premijer Gi Ferhofštat kao da se ne miri sa realnošću: „Čuvaćemo vašu zvezdu i raditi na tome da osiguramo da je EU projekat čiji ćete deo želeti uskoro ponovo da budete“.

Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, kao da je bila manje dirnuta trenutkom svečane tuge dok je govorila šta Britanci gube napuštanjem EU: „Pristup Jedinstvenom evropskom tržištu – najvećem jedinstvenom tržištu na svetu – biće za naše britanske prijatelje mnogo teži“.

U trgovinskim pregovorima koji treba da počnu u martu i završe se do kraja decembra, što je brzina u koju mnogi ne veruju, EU će imati jasne crvene linije. Insistiraće da se Velika Britanija u stvarima kao što su zaštita prava radnika i državne subvencije drži njenih pravila, da kontinentalnim ribarskim brodovima omogući pristup britanskim vodama pre postizanja sporazuma, da u slučaju budućih sporova prihvati nadležnost Evropskog suda pravde, koji je institucija EU.

Britanski mediji izveštavaju da će EU podržati Španiju u vezi sa njenim zahtevima o Gibraltaru tokom pregovora. „Oni su u principu tražili da se novi odnosi (u trgovini) ne primenjuju na Gibraltar bez izričite saglasnosti Španije koja će biti data jedino ako se u bilateralnim razgovorima Španije i Britanije o rtu dođe do rešenja“, rekao je za Obzerver diplomatski izvor iz EU.

„Kao država članica EU, Britanija je mogla da se suprotstavlja zahtevima Španije u vezi s teritorijom, ali Madrid će sada imati punu podršku preostalih 26 članica bloka“, navodi se u izveštaju.

Zlobnici, naravno, s nestrpljenjem čekaju raspisivanje referenduma o nezavisnosti u Škotskoj čiji građani na referendumu o Bregzitu pre tri i po godine nisu podržali izlazak.

DŽonson će danas, kako je najavljeno, insistirati da Britanija neće prihvatiti da igra po pravilima EU u pregovorima o trgovini, po cenu takozvanog tvrdog Bregzita, odnosno uspostavljanja carinske kontrole na britanskim granicama. Takođe će odbaciti predlog da za buduće sporove nadležan bude Evropski sud pravde. Gardijan piše da bi DŽonsonova opcija u pregovorima mogao biti model sporazuma o slobodnoj trgovini postignut između EU i Kanade, o kojem se pregovaralo sedam godina, što bi omogućilo bescarinski tretman većine dobara uz izuzeće sektora usluga koji je u Britaniji dominantan.

Malo je sumnji da će zbog razvoda više patiti Britanija. U poslednjoj kolumni pred „izlazak“ Timoti Garton Eš, iako sebe naziva bivšim pobornikom ostanka u EU – jer kao patriota mora prihvatiti Bregzit – podseća da su protivnici razlaza upozoravali da će Britanija biti „slabija, siromašnija, podeljenija, manje uticajna, manje privlačna ostatku sveta“, navodeći procenu Bloomberg Economics da će država do kraja godine imati 200 milijardi funti izgubljenog ekonomskog rasta.