Budućnost koje nema

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ostaje nam budućnost – koje nema? Vorwa:rts nach Vergangenheit? Pa da, oseća se to u Republici Srbiji, da ono što je bilo -dobro- u SFRJ, toga uglavnom više nema, dok ono što je bilo -loše-, to se nekako održalo, mutiralo, uznapredovalo, jedino što nije Pax Brežnjeviana, to je malo demfovalo. A možda su svi imali isuviše velika očekivanja od Srbije? Ipak, nenadoknadivi gubici u WW1, pa još WW2+Civil War+Revolution+Selfmanagement na naked island, pa te neke ,liberalne tendencije’ što su pročkiljile krajem šezdesetih, isto otpis kadrova. frapantno je da je Dr. Đurić Ivan na predsedničkim izborima M90 dobio gotovo 300 000 glasova. Bez glasova Suljove SDA, bez učešća albanskih partija (istina Ustav M90 nije bio samo monopartijski nego i mononacionalni, u praksi koja je uvek iznad Ustava još od Sretenja 1835). Nije toliko frapantno da se kompartija Slovenije nije odlučila da vodi borbu za demokratizaciju Jugoslavije, pa imali su etnički homogenu republiku, saveznike u BGD (kompartijstvo ali kroz njega i disidenstvo koje je u svom nacionalnom pregnuću imalo ne samizdate nego izdavačke kuće), sa njima su dobili i majorizaciju, realno Srba u SFRJ M81 nije bilo više od 37-38%, sa kompartijom Slovenije, to je 51% gotovo uvek, programski. A Vojvodina, uspijuknuće pilićari, di je? SAPV nije tražila Ustav M74, ali ga je super iskoristila, ekonomski, ideološki u kulturi je jbg ali taj pad, M88-M00, sa zamalo Holandije na zamalo Vsjopopušinsk nižnji…Slatke analogije. Da, Beograd kao maliperrissmalilondonmamalaamerike, South central Serbia kao Provansa, Valonska, Kosovo kao Basque country. Ozbiljno? A da mi budemo mi u boljim aspektima nas a da minimalizujemo ono gore u nama, pa nema se ni vremena, kampanja bre…

2. u kapitalizmu i globalizaciji mora svako da zapinje i sam se bori za sve. Srbija ne pruza svojim stanovnicima nista osim mitologije, to jest lazi.