Carine na vanzemaljce

To je kaznena politika predsednika Donalda Trampa jer Meksiko, po njegovoj oceni, ne sprečava u dovoljnoj meri migrante da se približe tlu SAD. U junu će Amerika svom južnom susedu uvesti namet od pet odsto, i svakog narednog meseca povećavaće ga za još toliko, sve do konačnih 25 odsto u oktobru, ako se Meksiko ne povinuje željama Bele kuće.

Tramp je svoju odluku obrazložio korišćenjem uobičajenih reči koje se tumače kao dehumanizacija migranata: na SAD je u toku „invazija“, a sprovode je „ilegalni vanzemaljci“ – vanzemaljci u smislu da ne pripadaju njegovoj zemlji – obrušavajući se na škole, bolnice i sve ostalo. Nije propustio ni da navodnu navalu dovede u vezu sa povećanom stopom kriminaliteta u SAD.

Dok Meksiko pokušava da se zaštiti, pored ostalog i mogućim uvođenjem kontramera, a američki mediji dovode u pitanje zakonitost predsednikovih najavljenih kazni, stižu razne oštre reakcije, među kojima se izdvaja ona jednog kineskog zvaničnika koji je nove namete nazvao „trgovinskim zlostavljanjem“, podvlačeći da Kina, iako možda glavna, nije jedina žrtva Trampovog navodnog protekcionizma.

U međuvremenu se pojavila sledeća vest: „Stejt department od sada traži od skoro svih podnosilaca zahteva za dobijanje američke vize da predaju svoja korisnička imena na društvenim medijima, stare i-mejl adrese i brojeve telefona“. Ovakav zahtev koji bi mogao da dovede do dubokog zadiranja u privatnost miliona ljudi širom sveta koji svake godine zatraže američku vizu, autora ovog teksta podsetio je na sopstvenu „nepažnju“ s početka 2017.

Na mesto takozvane naslovne fotografije na FB profilu postavio sam nacionalnu zastavu Meksika – zemlje prema kojoj inače ne gajim posebne emocije – reagujući na tadašnje Trampovo ponašanje. U to vreme je, naime, Tramp insistirao da Meksiko mora da plati izgradnju zida na granici sa SAD i u jednom je trenutku tvitnuo: „Ako Meksiko ne želi da plati preko potrebni zid, onda bi bilo bolje da se predstojeći sastanak otkaže“. Time je bio ponizio tadašnjeg meksičkog predsednika Penju Nijeta koji je bio prinuđen da otkaže planiranu posetu Vašingtonu.

Kada sam posle nekoliko meseci dobio priliku da posetim SAD, prijatelji su mi ukazali na „nepažnju“ s meksičkom zastavom. Međutim, ne samo da sam dobio vizu – uostalom, tada valjda FB, Tviter i ostali profili nisu bili pod prismotrom – nego su moja iskustva sa američkim carinicima bila krajnje pozitivna. Čak se na aerodromu u Vašingtonu – što me baš i nije oduševilo – prodavao toalet papir sa Trampovim likom. „Baš njih briga, tamo je kapitalizam, važno je trgovati“, „a zamisli da neko na našem aerodromu prodaje papir sa Vučićevim likom, odmah bi ga prebili“, pričali su mi posle prijatelji.

Sada ne znam kako bih prošao i da li bi mi neko zamerio na „nepažnji“ s početka Trampovog mandata.

Nedavno mi je jedna američka aktivistkinja ispričala da se američka demokratija, kao i vladavina prava „još drže“ – što se videlo, na primer, na sudskom obaranju nekih Trampovih odluka – ali da su „ugasili“ ako ovaj 2020. bude ponovo izabran. A šanse su mu za to, bar za sada, sasvim solidne. Prosečnog Amerikanca ubedio je da radi pravu stvar, dok se kod demokrata još se ne nazire pravi kandidat.