Za kratko vreme uoči i posle izbora nove predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović čuli smo od nje četiri izjave koje ne nagoveštavaju ništa dobro kada je o Srbiji reč. Ona je najpre obećala da će Srbiju bude li izabrana za predsednicu uslovljavati na putu ka Evropskoj uniji. Potom je rekla da će se zalagati za položaj Hrvata u „Srbiji, Vojvodini i drugim državama“. Beogradu je preporučila, posle izbora, da prizna Kosovo, a za Srbe u Hrvatskoj je rekla da su Hrvati, u smislu državljanstva. Zato kad kaže „Hrvati“, misli i na njih.
U svemu je najlepše što najviši predstavnici Srbije nisu reagovali, mada su mogli i to s pravom. Ali ako KGK uskoro ponovo kaže nešto slično, službeni Beograd više neće moći da bude uzdržan.
Da li su ovakve izjave već viđene? Jesu, mnogo puta.
Uslovljavanje Srbija za sada trpi od velikih u EU. Kada je o „malima“ reč, nagoveštaj šta bi mogli da očekujemo dala je početkom 2012. godine Rumunija insistirajući na rešavanju „vlaškog pitanja“. Veliki su tada presudili, neki dogovor je postignut i Srbija je dobila status kandidata za članstvo u EU.
Sa Hrvatskom Srbija ima više otvorenih pitanja i zato je ozbiljnija situacija. Dobro je makar to da Beograd nema iluzija da su susedi „najbolji advokati Srbije u EU“.
Opaska KGK o Vojvodini brzo je proglašena za lapsus. Tako je to, pažljivo i dobronamerno, protumačio i Milorad Pupovac. Naravno da nije bio lapsus, ali ne mora da znači da je bila smišljena provokacija. To pre svedoči o inerciji – u Hrvatskoj je popularno Vojvodinu predstavljati u javnosti odvojeno od Srbije. To zapravo govori o nečijoj želji – kako bi neko voleo da stvarnost izgleda. Ali KGK je to rekla u žaru pobede pred nacionalističkom masom. Bilo bi neozbiljno da na toj stvari insistira.
KGK je posavetovala Beograd da prizna Kosovo i dodala „mislim da su u Srbiji svesni da Kosovo više neće biti deo Srbije“. Iako je bila podstaknuta novinarskim pitanjem i mada je izrazila svoje mišljenje, izjava ne može biti shvaćena kao dobronamerna. Pogotovo što je data u vreme kada predstavnici Sjedinjenih Država, Evropske unije i država sa najvećom težinom unutar nje ponavljaju da od Beograda niko ne traži da prizna Kosovo.
Najveći publicitet i najviše reakcija izazvala je tvrdnja KGK da su Srbi u Hrvatskoj za nju Hrvati, u smislu državljanstva. Zato se tokom predizborne kampanje građanima obraćala sa „Hrvatice i Hrvati“. Taman kao Šešelj u Srbiji, samo što on prvo kaže „braćo Srbi“, pa onda „sestre Srpkinje“.
Naravno da nije sporno identifikovati sve građane svoje zemlje bez obzira na etničku pripadnost kao državljane. Štaviše, sve drugo bilo bi pogrešno. Ali s obzirom na složenost međunacionalnih odnosa u regionu, nazvati Srbe Hrvatima baš i nije mudro. Tim pre što u Hrvatskoj za državljanina Srbije nikada neće reći „srpski državljanin“ (a pogotovo ne „Srbin“), već „srbijanski“, jer bi prvo rešenje, valjda, sugerisalo srpski nacionalizam.
Nova predsednica Hrvatske tek treba da stupi na dužnost, na inauguraciju je pozvala i svog srpskog kolegu. Oboje potiču iz konzervativne politike, moguće je da će moći da se sporazumeju. Samo da joj Nikolić oprosti najnoviji potez – zahtev Ban Ki Munu da UN vrate njegovog kuma u Hag.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
