Čurkin: Diplomata

Simfoniju izražavanja saučešća, koji su u ovom slučaju odmakli od puke kurtoaznosti, umalo je onemogućila Ukrajina blokiravši u prvi mah, kao predsedavajuća Savetu bezbednosti, usvajanje saopštenja povodom smrti diplomate.

Pažnju je, s druge strane, prema Čurkinu pokazala njegova ogorčena rivalka, donedavna ambasadorka SAD u UN Samanta Pauer, autorskim tekstom u NJujork tajmsu, iako se u njemu i opravdala pred čitaocima da nazivajući svog kolegu „diplomatskim maestrom“ ne odobrava, istovremeno, rusku politiku.

Široj srpskoj javnosti Čurkin je postao poznat početkom 1994. Na to vreme, kada je Čurkin bio predstavnik predsednika Borisa Jeljcina za rešavanje krize u Jugoslaviji, osvrnuo se šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. „On je praktično čitav februar 1994. godine proveo u BiH koja je bila zahvaćena sukobima, tražeći objektivnu istragu eksperata UN za eksploziju na sarajevskoj pijaci Markale, za koju su odgovornost jednodušno hteli da prebace na Srbe“, napisao je Lavrov.

Nijansirano svedočanstvo o Čurkinovom tadašnjem angažmanu na Balkanu zabeležio je u knjizi „Put u Rambuje“ profesor Predrag Simić. Čurkin je, naime, tada uspeo da izdejstvuje povlačenje snaga VRS sa položaja oko Sarajeva, spreči napade NATO na njih i rasporedi dva bataljona ruskih vojnika, izazvavši „pravo oduševljenje među Srbima s obe strane Drine“. „Svega dva meseca kasnije, tokom krize oko Goražda, rukovodioci bosanskih Srba će se sukobiti sa Čurkinom, koji će napustiti Pale da se tamo nikada više ne vrati, što će biti propraćeno optužbama da su ‘Rusi ponovo izdali Srbe’. I u jednom i u drugom slučaju Rusija se samo ponašala racionalno sa stanovišta vlastitih interesa na Balkanu“, pisao je Simić.

Kako sada stoje stvari, Čurkin će ovde pre svega biti zapamćen po blokiranju britanske rezolucije o Srebrenici u Savetu bezbednosti 2015. Sećanje na to motivisalo je predsednika Tomislava Nikolića da Čurkina posthumno odlikuje rekavši za njega da je „veliki prijatelj Srbije i srpskog naroda“.

Članak Samante Pauer govori pak, u vezi s ovim slučajem, o Čurkinu upravo kao o vrsnom diplomati, pre nego kao o ličnosti vođenoj emocijama, što je na tragu reči koje je, povodom njegove smrti, o Čurkinu naveo Vladimir Putin – da je bio „pravi patriota i građanin“.

„Dvadeset godina pošto su bosanski Srbi ubili više od 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka u jasnom činu genocida u Srebrenici, Britanija je povodom godišnjice zatražila ono za šta smo svi mislili da će biti iskrena osuda zločina. Ubrzo je postalo jasno da je gospodin Putin, koji je tražio tešnje veze sa Srbijom, bio rešen da spreči da Savet bezbednost ubijanja nazove ‘genocid’. Vitalij i ja smo danima radili na verziji teksta koju bi njegov predsednik mogao da dozvoli. Na dan glasanja Vitalij nije mogao da prikrije svoje razočarenje kada je u mejlu napisao ‘Nije prošlo’. Blokirao je rezoluciju“, napisala je Pauer.

Ali ostaju zabeležene i reči samog Čurkina o britanskoj rezoluciji: „Zašto nije bilo nacrta povodom godišnjice rata u Vijetnamu, gde bismo osudili bombardovanje napalm bombama u Hanoju… Zašto tada SAD i Britanija nisu predložili rezoluciju SB UN o tome?“