Da je vječna močvara

Nigde preko potrebne stabilnosti sa dvotrećinskim većinama, sa 70 odsto glasova za vladajuću organizaciju kao u Srbiji, ili sa 80 odsto za predsednika, kao u Belorusiji. Šarena skupština, ništa gore od toga. Kako će se Crnogorci izjasniti u trenutku pisanja ove kolumne nije se moglo znati.

Nama bi moglo biti zanimljivo pitanje kako će se rezultat izbora u Crnoj Gori odraziti na političku situaciju u Srbiji.

Pobedi li – ma i ne trijumfalno – Đukanovićeva Demokratska partija socijalista i zadrži li vlast uz pomoć koalicionih partnera, biće ka i vazda. Izgubi li DPS, biće problema za Aleksandra Vučića i njegovu organizaciju „Aleksandar Vučić – za našu decu“. To bi predstavljalo negativni trend – prvo Belorusija, u kojoj se možda rodio miš, ali se dogodio i narod, pa Crna Gora – koji se njima ne bi dopao.

Jer ko je u auto-litijašenjima, kojekakvim srbadijskim protestima u vrlo smutnoj organizaciji – a na poslednjim u Beogradu su se, gle čuda, pojavili Miša Vacić i Sveto Dete Danilo Vučić – prepoznao borbu za srpski nacionalni interes, a pogotovo borbu protiv Mila Đukanovića – grdno se prevario.

Iako će DPS iz razumljivih razloga to protumačiti upravo tako, zapravo je reč o podršci DPS-u, ili u najmanju ruku o odmaganju tzv. prosrpskim strankama u Crnoj Gori.

Kad god se na raznoraznim „nacionalnim“ okupljanima pojave izvesne persone u kakve, na primer, spada i živopisni ambasador Srbije u Crnoj Gori Vladimir Božović, rođeni Nikšićanin, treba znati da je cilj suprotan od proklamovanog. I to ljudi prepoznaju, oni koji u takvim manifestacijama i vide nešto čega nema mogu samo da se zgade.

U Srbiji je sve suprotno od onoga što izgleda da jeste, a Vučiću apsolutno ne odgovara da DPS ode sa vlasti u Crnoj Gori.

Mogu tabloidi u Srbiji do mile volje da čereče Mila, u saglasnosti sa Vučićem, to ne smeta ni Milu, ni Vučiću. Prvome stvaraju privid organizovanja udruženog zločinačkog poduhvata protiv Crne Gore i potpaljuju priče o reprizi Podgoričke skupštine, drugome donose imidž tobožnjeg patriote.

Eto, i Sveto Dete je dobilo svoju ulogu u tome, ali bolje držati jezik za zubima jer njegovo pominjanje narušava imidž Svete Porodice, samim tim i naše zemlje. Isto kao što je medijsko bavljenje korupcijom u javnim preduzećima ravno nacionalnoj izdaji, kako to upućuje Ana Brnabić. Isto kao što je cilj, iz interesa koji apsolutno nisu „nacionalni“, ni srpski, ni crnogorski, da sve ostane po starom, danas posle izbora, sutra i prekosutra. Ovde i tamo. Bože spasi naše vlasti i da je vječan naš biznis.