Dara i sve te ustaše

Film i prizore pokolja u njemu, onih stvarnih, jesam pogledao i stekao sam utisak da delo prosečnom gledaocu i filmskom laiku, u kakve spadam, može doneti neke dobre poente, ako je sposoban da ih uoči.

U filmu, najpre, nema satanizacije Hrvata. Ustaše su prikazane onakvima kakve su bile i ni po čemu prosečan gledalac – ako bi se zadržao samo na filmu – ne bi mogao zaključiti da su Hrvati kolektivno krenuli u istrebljenje Srba i da su „genocidan narod“. Nevolja, dakako, nastaje u ukupnom društvenom ambijentu u Srbiji u kojem se nosioci političke i medijske moći baš i ne trude da građanima predočavaju tu „finu“ razliku između, s jedne strane, zločinačkog režima i pomahnitale horde, ne naročito brojne, kakve su ustaše bile, i Hrvata kao naroda, s druge strane. I ne samo da se ne trude da predočavaju tu razliku, već vrlo rado posežu za ustašizacijom ne samo Hrvata, već i bilo koga u Srbiji ko se usudi da dovede u pitanje, na primer, afere vlasti za koje je predsednik Srbije juče izjavio da uopšte ne postoje. Svaki takav drznik očas posla može završiti u novinama, kao što i jeste nebrojeno puta, označen kao ustaša. Ali film „Dara iz Jasenovca“ s tim nema nikakve veze.

Nema, u filmu, ni istorijskog revizionizma, za razliku od pomenutog ukupnog društvenog ambijenta. Kao jedini dobri momci izvan ustaških logora, a koji su negde tamo u šumi, pominju se samo partizani. Neko bi obuzet sumnjom mogao reći – a verovatno već i jeste – da je to učinjeno namerno, jer kako bi reditelj sa četnicima mogao da računa na bilo kakav uspeh van granica Srbije, mada je za uspeh potrebno i nešto malo više od toga, a šta je to reći će filmski kritičari. Ali činjenica je da u filmu nema ni reči o čiča Draži, već samo o partizanima koji su zajednički Hrvatima i Srbima.

Film nije ni prezasićen ideologijom. Mogu se čuti primedbe da ima previše pravoslavno hrišćanskih „nota“, da možda to nije moralo baš tako. Ako ostavimo po strani estetiku: [ta su drugo Srbi u to vreme u najvećem broju mogli biti nego pravoslavni hrišćani? Reditelj je mogao da tera mak na konac, da bude šampion političke korektnosti, pa da traži izuzetke, ali bi ih pronašao, ako bi posezao za istorijom, u mnogo manjem broju, nego što bi, recimo, autori serije „Banjica“ svojevremeno mogli da pronađu nekomunista za svoju seriju „Banjica“ u kojoj su sve logorašice bile prikazane kao pripadnice SKOJ-a.

„Dara iz Jasenovca“ završava se citatom iz Biblije o bogu živih, koji ima univerzalno značenje za sve hrišćane. Po prikazivanju filma Aleksandar Vučić izjavio je da je „ponosan“ što država, to jest on, stoji iza filma. Radi prosvetljavanja prosečnih gledalaca mogao bi da stane i iza nekog filma o stradalima u zločinima koje je činila vlast čiji je deo bio i čija bi poruka takođe mogla biti univerzalna. Ali taj film nećemo gledati. Tih zločina, za tu vlast, nema, kao što nema ni, kako reče, afera.