Dogovor s Brkom

Imidž je sve: Skejo se, prosto, pojavio sa hitlerskim brčićima, sa kravatom ukrašenom rečima pomenutog pokliča, pogleda mrka i izjavio da nije fašista. Izgleda da mu mnogi nisu poverovali.

Austrijski Standard, recimo, objavio je priču o premeštanju table s fašističkim pozdravom uz fotografiju Skejinih brkova. Engleske novine posebno su se zabavljale njegovom izjavom da nije fašista. Hrvatske novine podsetile su da je Skejo svojevremeno nosio i majicu koja veliča Hitlerov pohod na Staljingrad.

Premeštanje table, koje je ostalo u drugom planu, svi izgleda smatraju trulim kompromisom. Hrvatska narodna stranka (HNS) i Samostalna demokratska srpska stranka (SDSS), koalicioni partneri vladajućeg HDZ-a, navodno su premijera Plenkovića primorali da tablu premesti. To je jedan kompromis koji je navodno omogućio dalje funkcionisanje vlade. Drugi kompromis je to što tabla nije uništena – kao što su uništavane latinično-ćirilične table u Vukovaru – već je premeštena u Novsku. I tako ispada da su svi zadovoljni, HDZ, njegovi koalicioni partneri i baštinici mračnih tradicija iz Drugog svetskog rata.

Hrvatski premijer Andrej Plenković insistira da će ključna stvar biti usvajanje, kroz nekoliko meseci, zakona o simbolima totalitarnih poredaka. I to nagoveštava još truliji kompromis. Jer šta će se podrazumevati pod totalitarnim porecima? Plenković nije precizirao, ali Hrvatska ne bi bila prva novija članica Evropske unije koja bi mogla da stavi znak jednakosti između nacističke svastike i petokrake. U praksi bi to moglo da znači progon pre antifašista nego fašista.

Možda je takav predosećaj trčanje pred rudu, moguće je da će taj zakon značiti nešto drugo, ali gotovo u isto vreme u Zagrebu je Trg maršala Tita preimenovan u Trg Republike Hrvatske. Preimenovanje inicirao notorni Zlatko Hasanbegović, a usvojili odbornici među kojima i oni iz Plenkovićevog HDZ-a.

I hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović smatra da je uklanjanje table truli kompromis – njime, kako kaže, niko nije zadovoljan – ali ide i korak dalje ponavljajući da je „za dom spremni“ stari hrvatski pozdrav. Poznata po zalaganju da se Hrvatska strateški izmesti iz regiona – „šta je to region“, umela je da pita – najavljuje da će s Vladimirom Putinom u Moskvi razgovarati o srpsko-ruskoj vojnoj saradnji. U redu, EU je frustrirana zbog te saradnje, a Hrvatska je članica EU. Čuće se, valjda, šta su u Moskvi rekli.

Grabar Kitarović najavljuje i posetu Vučića Zagrebu uz pominjanje čitavog niza neprijatnih tema: pitanje granice na Dunavu, pitanje nestalih, zahtev Hrvatske da Srbija promeni zakon o univerzalnoj jurisdikciji koji omogućava suđenje „braniteljima“ pred srpskim sudovima (uzgred, vesti o hapšenju državljana Srbije koje svako malo stižu, uglavnom iz Crne Gore, i njihovom izručivanju Hrvatskoj ovde su nezapažene)… Ucenjivački potencijal Hrvatske kao članice EU prema Srbiji je, kao što je poznato, veliki. Nepoznanica je koliko će Srbija, makar pod trenutnom vlašću, biti spremna da popušta.

Posle Vučićevog „kompromisa“ s Haradinajem mnogi bi se pred tim pitanjem – nepoznanicom – samo gorko nasmejali. Ali, eto, uspeli smo i mi da se proslavimo. Hrvatska s čika brkom, Srbija s Vučićem.