Duing biznis

Blejim, tako, po vazdan u tvitere i fejsbuke i to me udaljava od realnosti. I ne mogu, na primer, da procenim da li je u Beogradu moguć Bejrut ili Santjago, u smislu masovnih demonstracija.

A da nije moguć vele mudraci sa interneta. Istrošeni smo ljudi, kažu oni, ne samo u Beogradu, daleko smo od Bejrućana i Santjažana, umeće trpljenja nam je za medalju. Ali, da ne širim i ja defetizam.

Ciklon B možda nije baš umesno poređenje, ali prosto pada na pamet dok nam nešto veoma opasno sve češće u glavnom gradu, ali i u Boru, Kosjeriću i drugde ulazi kroz disajne organe, upija ga koža, dok duing biznis vlast i najuticajniji mediji to prenebregavaju. Svode sve na pljuvačinu zlih jezika koji izmišljaju preteranu zagađenost iz čistog izdajničkog nagona, kuću sramote, mušterije (investitore) rasteruju.

Anestezirani televizijama i svakidašnjom bedom, naši pošteni građani ne mogu da budu kao oni u Libanu i Čileu i pobune se, ali ozbiljno, bilo zbog zagađenosti, korupcije ili nečeg drugog, dok dobar deo lažne elite isto tako ne može na ulice, pošto mu je mozak prepariran usled navučenosti na virtuelnu realnost.

Vest o odlasku glumca iz Srbije, jednog od onih koji su uložili energiju u proteste uzburkala je duhove. Emotikoni otkrivaju različite doživljaje glumčeve odluke – neki plaču, drugi ga osuđuju, mnogi podržavaju. Logično je da na kraju u Srbiji, kažu ljudi, ostanu samo superbogati i supersiromašni.

Odgovornost je na građanima i njihovim vlastima, ne samo ovim, ali bitna je uloga i međunarodnog faktora. Upravo vidimo verolomstvo EU koja je nama Balkancima svašta obećala, a sprema se da nam pokloni, prizvaću stih školskog druga Nenada Maksimovića, višegodišnju drvenastu biljku – šipak.

Lako je bilo predvideti da će naš predsednik verolomstvo EU jedva dočekati – pokazuju to njegovi sveži intervjui stranim medijima – jer mu to otvara još veće mogućnosti da sa nama radi šta mu je volja. Ali mogućnost da EU podeli Balkan sa drugim silama na koje, inače, stalno kuka, predstavlja nešto novo.

Između Istoka i Zapada, to je položaj koji nam neće vratiti neponovljiv – kako je govorio Predrag Simić – period blagostanja iz doba SFRJ, već samo mogućnost vlasti da bude neograničena.

Da se ovde dogodi Bejrut ili Santjago – pritom ne znamo krajnji ishod tamošnjih buna, samo nam lepo izgledaju na slikama – ne odgovara, dakle, ni vlasti, niti EU, Rusiji, Kini ili Turskoj. Odgovara im, kako stvari stoje, stabilnost uz podelu plena.

U intervjuu bečkom Standardu predsednik je, naizgled jeretički, izjavio da Berlin ne zanima to što će iz Srbije otići armija medicinara, upravo u Nemačku: „Oni brinu o sopstvenim interesima“. Zapravo se predstavlja kao pragmatik – oni neka rade za sebe, a mi ćemo za nas.

Njega, međutim, taj egzodus takođe ne zanima, jer i on brine samo za one koje vodi pod „mi“.

Upitno je da li bi neki njegov naslednik, koji će doći pre ili kasnije, postupao drugačije. Kad se način za duing biznis zacrta u nekoj maloj i siromašnoj zemlji, ne menja se lako. Naslednici će možda samo hteti da zacementiraju stvari. Kako god, treba ih pustiti da pokušaju.