Duševni Tramp

Mogao se, makar u prvi mah, stvoriti utisak da je Tramp bio prinuđen da naredi napad – pod pritiskom. Ali čijim pritiskom – naftnih kompanija, vojnoindustrijskog kompleksa, lobista… Do odgovora na to pitanje teško se može doći.

U svakom slučaju, Trampovo obrazloženje za akciju bilo je tanko: „U utorak je sirijski diktator Bašar el Asad pokrenuo grozan hemijski napad na nevine civile, koristeći smrtonosni nervni gas, kojim je ugušio živote bespomoćnih muškaraca, žena i dece. Izazvao je sporu i brutalnu smrt većeg broja ljudi, uključujući i predivne bebe…“ Tramp, duševan čovek.

Uklapajući akciju u moto „Prvo Amerika“, Tramp se pozvao i na nacionalne interese kao razlog za udar. A interes je onemogućiti Asada – po Zapadu nedvosmislenog krivca za napad u kojem je ubijeno više od 70 civila – da koristi hemijsko oružje. Realniji je interes u napadu kao pokušaju jačanja međunarodnog prestiža Amerike poljuljanog usponom Kine čiji je predsednik stigao u posetu SAD baš u vreme napada, i usponom Putina. Napad je ujedno prst u oko Kini i, daleko više, izazov Rusiji.

Administracija u Vašingtonu očigledno se još uvek, gotovo tri meseca posle Trampove inauguracije, lomi između „detanta“ sa Rusijom i povratka na staru jastrebovsku politiku – koja je ovim napadom prevagnula, uz upornu dvopartijsku kampanju protiv Rusije kao faktora na američkim izborima. O tom lomljenju govore i aktuelni izveštaji o sukobu Trampovih perjanica – zeta Džareda Kušnera, visokog Trampovog savetnika, i Stivena Benona, predsednikovog glavnog stratega.

I tu je prevagu odneo navodno Kušner kao zastupnik globalizma, u odnosu na izolacionističkog Benona. Slikovito, Kušner je na sastanku sedeo odmah preko puta Si Đinpinga, a Benon na kraju stola. Naravno da je tu bila i Ivanka Tramp. „Prepustimo Bliski istok Tifani“, prokomentarisao je jedan TV voditelj, misleći na drugu Trampovu ćerku koja se, bar za sada, ne interesuje za politiku.

Moskva je odmah objavila da je napad po međunarodnom pravu nezakonit, što nije sporno. Ipak, bode oči to što je za Rusiju legitimnost Asada posle šest godina sukoba neupitna. Kao što joj je Petog oktobra bila nesporna legitimnost Miloševića koji je, je li, voljom naroda na izborima pobedio, ali je srušen.

Čarli Sevidž, novinar Vašington posta specijalizovan za teme kao što su američke vojne intervencije i predsednička ovlašćenja s njima povezana, napisao je opširan članak iz kojeg se jedino može izvući zaključak da je Trampov napad mnogo više u domenu politike nego prava. Opšte je poznato da je za ulazak SAD u rat neophodno odobrenje Kongresa, ali ova akcija se teško može smatrati ratom. Zna se i da su silne američke intervencije od kraja Drugog svetskog rata do danas pokretane bez Kongresa.

Pišući i o mogućem pravdanju napada kao humanitarne intervencije, Sevidž podseća na bombardovanje SRJ za koji Klintonova administracija, kako ističe, nikad nije dala jasno objašnjenje u vezi s međunarodno-pravnom osnovom i, štaviše, sugerisala da taj slučaj ne treba da postane presedan za buduće akcije.

Sada je ključno pitanje da li je napad bio samo blic intervencija ili početak nečeg većeg. Da je strah od „kraja sveta“ bez osnova govori to što Tilerson ipak ide u Moskvu. Ali putuju i flote – američka ka Korejskom poluostrvu, ruska ka istočnom Mediteranu…