Napad u San Bernardinu, Kalifornija, razbio je iluziju – ako je ponegde zaista i postojala – da je Amerika sigurnija od Evrope kada je reč o džihadističkoj pretnji. Četrnaestoro ubijenih čini ovaj masakr najvećim od 11. septembra 2001. Ovaj zločin zajedno sa obaranjem ruskog aviona nad Sinajem i terorističkim napadima u Parizu potvrđuje da radikalni islamisti imaju jednako „legitimne“ ciljeve u SAD, Evropi i Rusiji.
Kako Amerika odgovara na pretnju? Veći vojni intervencionizam na Bliskom istoku je malo verovatan. Uvođenje restrikcija na prodaju oružja američkim građanima, što predsednik Obama već neko vreme bezuspešno pokušava da uvede, takođe nije izgledno zbog otpora republikanaca. Preostaje dodatno jačanje bezbednosti kod kuće merama kao što su veća kontrola imigracije, pa i kretanja stranaca uopšte. Špijuniranje je takođe preporučeno.
„U nemogućnosti da zauzdaju dostupnost oružja kod kuće ili ekstremističku propagandu u inostranstvu, vlasti bi mogle da se više oslanjaju na ohrabrivanje Amerikanaca da posmatraju jedni druge i prijavljuju svoje sumnje. Federalna i lokalne vlade već imaju programe kojima se od prijatelja, porodica i komšija traži da identifikuju ljude koji su odabrani za regrutovanje“, piše NJujork tajms.
Vlasti, naravno, ne mogu da znaju kada je sumnja građanina razumna, a kada nije. Uz to, špijuniranje komšija – što je taktika koja se primenjuje i u Evropi – može biti samo kratkoročni odgovor. Onaj na duge staze se i u Americi i u Evropi zove veća integracija otuđenih zajednica ili „širenje svesti o vrednostima“. Tragedija u San Bernardinu otkriva nedostatke oba pristupa: počinioci napada nisu bili regruti već su sami odabrali svoje „vrednosti“ i postupili u skladu sa njima. Napredak tehnologije koji oličavaju društvene mreže očigledno izvitoperava slobodu kao vrhovnu vrednost u SAD.
Jedna od dvoje napadača u San Bernardinu zaklela se el Bagdadiju na vernost preko Fejsbuka, a FBI nema dokaze da su ubice bile deo šire mreže. Kako god, analitičari ukazuju da je ovaj pokolj još jedan uspeh ID.
„Administracija je izgleda bila zaista šokirana i bez osećaja za detalje prema ovom poslednjem izazovu“, citira američki list Alberta M. Fernandeza, koji je donedavno u Stejt departmentu predvodio odeljenje za borbu protiv militantne propagande. On je napad u San Bernardinu nazvao „džihad uradi sam“ rekavši da on „prisiljava administraciju da se upravi na ono što ne želi i u čemu je najslabija“. A to su, prema Fernandezovom mišljenju, džihadistička ideologija i njeno širenje.
Napad koji se u međuvremenu dogodio u Londonu potvrđuje ovu teoriju „sam svoj džihadista“.
Jedno od – pitanje koliko adekvatnih – preventivnih mera u SAD jesu i dodatne provere za građane država od posebnog poverenja Vašingtona, kojima za boravak u Americi do tri meseca nisu potrebne vize (program viza vejver). Vest o njihovom uvođenju objavljena je dva dana pre napada u Kaliforniji, a svrha im je pronađena posle masakra u Parizu. Dakle, dodatnim administrativnim gnjavažama biće izloženi i Britanci, Francuzi, Nemci, Italijani. Inače, prvih postpetooktobarskih godina bilo je reči i o mogućnosti da Srbija bude uključena u viza vejver program…
Ima i drugačijih mišljenja. Republikanski senator Roj Blant zalaže se za širenje programa viza vejver zbog koristi koje donosi američkoj ekonomiji, piše Njuz lider. I još: „Gotovo 100 odsto njih (stranaca) nas više vole kada se vrate kući nego u vreme kada su došli“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
